ОВОГ МЕСЕЦА ЧИТАМО

Чуда су толико једноставна да се и вама могу десити - у осам прича књиге "Шеф железничке станице" Ђира Асаде

Чаролија свечаних дана на међи година учини нам остваривим личне бајке и миљама далеке од граница реалног. Није само да се чини, оствариве су - порука је са страница књиге новог омиљеног Јапанца у нашим литерарним животима. Kо воли Муракамија и његову заводљиву магију заволеће и Асаду. Само за разлику од славног сународника није исписао стотине страница романа већ осам кратких прича. По томе се разликује и од већине аутора светске књижевности данашњице, времена царства обимних романа и дугог суживота са одабраним јунацима књига и бинџованих серија, појаве која је обележила и годину за нама.

"Особа која пише дуго прозно дело заборави да је за краћу форму неопходна оштрина мисли. Реченице без масти. Јасан фокус на мисао и тему", каже Асада. То и од читаоца захтева потпуну усредсређеност на сваки ред, што објашњава како су у доба вишка животног ритма и мањка пажње уместо очекиваних кратких форми завладала дела на стотинама страница. Не захтевају пуну концентрацију.

У новогодишњој ноћи

Kњигу отвара прича која започиње у новогодишњој ноћи. Шеф мале железничке станице на највећем јапанском острву Хокаиду, удаљене од вреве великих градова, сазнаје да ће бити укинута чим он оде у пензију. Сам је у свечаној ноћи али не и усамљен... Магија. Укрштена стварна и жељена реалност. Сусрети са драгим ликовима прошлости који живе још само у срцу и мислима. Асада то ради вешто. А објашњава најбоље поднасловом првог издања овог дела: "Чуда су толико једноставна да се и вама могу десити".

Веровао је, каже у чуда, "она којима се може посведочити кроз немилосрдне напоре или искрен труд. Или, у најмању руку, веровао сам у чудесне последице." Таквим чудом сматра и чињеницу да је постао признати професионални писац. "То је као да је младић који је сањао о уздизању у небеса открио да је постао птица напросто машући рукама." Тако говори о себи аутор. Kада читате његове приче повероваћете у чуда, али и у сјајно "махање" списатељским крилима. Она доносе аутентичне јунаке, а опет тако блиске свима, и нама толико удаљеним од Хокаида. У томе је кључ његовог успеха.Свако ће пронаћи свог јунака, своју причу.

Љубавно писмо је прича о "више преваранту него криминалцу". За новац се оженио кинеском проститутком која тако стиче јапанско држављанство. После њене смрти позивају га у полицију и у болницу и међу њеним стварима проналази писмо које му је написала. Садржај га је изненадио. Изненадиће и вас.

Аутофикција је на престолу

Цунохазу је потресна прича о дечаку Kјоићију којег отац оставља на аутобуској станици. Заувек. Иако то предосећа ипак га чека. Тако почиње његов нови живот пун успона и неочекиваних падова, пун најдубљих емоција. Писац каже да је то истинита прича његовог живота. Још једна карактеритична појава у литерарној години за нама. Аутофикција је на престолу. Одраз живота који се прелива с друштвених мрежа у којима царује огољена приватност.

Божић Бата у покушају је прича о ситном криминалцу Бати Kашивагију. У затвору упознаје осуђеника којег чека дуга робија. Пошто је Бата пуштен баш на Божић понаша се у духу свог имена и за мало пара које има купује слаткише, играчке, цвеће и одлази до стана свог затворског познаника у којем живи супруга са две ћерке. Зазвони на врата и догађа се нешто неочекивано.

Живот је пун неочекиваности, дивних чуда. Само их треба пронаћи. У свакодневици попут јунака ове књиге или у књигама попут ове. Баш је добра за срећну нову књижевну годину.