Koji patogeni predstavljaju najveću pretnju po javno zdravlje

Naziv opasne bolesti, odnosno preteče zaraze ili novoiskrsle zaraze, uveden je još pre dve decenije, objašnjava profesorka Nada Kuljić Kapulica. Najveći deo uzročnika među tim bolestima su virusi.

„Za razliku od ove liste koja se pojavila 25. marta, Svetska zdravstvena organizacija godinama revidira svoje liste upravo tih uzročnika i ukazuje na mogućnost pojave novih epidemija, pandemija ili novih učestalih bolesti“, dodaje profesorka.

Jedna od poslednjih lista SZO od pre pola godine upravo govori o ovome, podseća profesorka. Pošto je SZO globalna organizacija, njene liste su merodavnije, i upravo se na toj listi nalazi preko 1600 mikroba – virusa i bakterija koje mogu izazvati problem po globalno zdravlje.

„Od toga oni su istakli da je gro uzročnika virusi i to nekih 27, a svega pet familija bakterija su uzročnici. Prema tome, to postoji i sigurno treba znati, imati informacije o tome. I još ono što je nama najaktuelnije, a to se nalazi na prvom mestu te 'top-liste' i Svetske zdravstvene i britanskoj, a to je koronavirus“, ističe prof. Nada Kuljić Kapulica.

Opasnost od koronavirusa nije prestala iako se nalazimo na repu ove pandemije. Kako će se dalje razvijati i da li će prerasti u peti koronavirus koji je bezazlen, to se još uvek ne zna, napominje gošća Jutarnjeg programa. Takođe, ne može se sa sigurnošću predvideti koja će bakterija ili virus izazvati haos u svetu.

„Pre pojave koronavirusa, još pre deset godina, Svetska zdravstvena organizacija rekla da će doći do svetske pandemije, a da će uzročnik biti agens X. Oni su tad dali listu od nekih dvadesetak agenasa, od kojih dosta njih imaju visoku smrtnost, brzo se prenose, imaju karakteristike da pripadaju i biološkim agensima, ali na toj listi nije bilo koronavirusa. Prema tome, treba razmišljati i o tome da postoje liste, postoje potencijalne opasnosti, ali dosta pritajenih agenasa može biti uzročnih takvih problema“, naglašava profesorka.

Da li su zdravstveni sistemi adekvatno pripremljeni za izbijanje pandemija

Profesorka Kuljić Kapulica smatra da su zdravstveni sistemi adekvatno pripremljeni za pojavu različitih epidemija. Dosta je naučeno iz pandemije koronavirusa, zatim praćenja epidemije virusa gripa koji je večiti virus koji stalno kruži i preti epidemijama.

„Međutim, ptičji grip se pojavio već u eri pandemije koronavirusa. Nije ga ovde bilo, o njemu je pisano, mada je u Americi u određenim krajevima harao. Amerika je ostala bez jaja sad. Zato što su u toj pandemiji došli do pomora peradi da se ne bi prenosio na ljude. Ali i pored toga, već prošle godine je 20 slučajeva ljudskog oboljevanja od tog virusa registrovano“, napominje virusološkinja.

Lista daje smernice kako da se naučnici i zdravstveni radnici pripreme za odgovor na opasnosti i tako ih klasifikuju. U stvari, lista se stvara na osnovu tekućih najnovijih epidemija, dodaje virusološkinja. Epidemija ptičijeg gripa je došla u Evropu. Zatim epidemija nipa virusa pojavila se u Bangladešu. U pitanju je takođe relativno nov virus i od koga ljudi obolevaju od teškog oblika encefalitisa, a smrtnost može da bude i do 90 odsto.

Pored toga, prošle godine je u Ruandi bila epidemija Marburg virusa. U pitanju je takođe opasna grupa filovirusa kojoj pripada i virus ebole sa visokom stopom smrtnosti.