Статистика и овогодишња сезона грипа: Има ли пада броја оболелих

Према последњим подацима Института „Батут", крај фебруара и почетак марта донео је више од 14 хиљада обољења сличних грипу. Епидемиолози то тумаче као средњи интензитет активности вируса грипа, који је широко географски распрострањен. Очекују да ће га бити до почетка маја.

Готово да нема дана да не чујете да неко има високу температуру која траје данима, да је малаксао, кија, кашље... Међу њима је највише најмлађих. Ипак, за епидемиологе то није ништа ново, кажу ова сезона грипа је уобичајена.

„Када говоримо о територији Републике Србије ми бележимо благо опадање у броју регистрованих случајева грипа, иако се у току последњих пет недеља региструју благе осцилације, што значи до благог повећања и смањења, али све укупно ми региструјемо благи пад.

Грип је потврђен током ове сезоне у свим окрузима. Стопе оболевања су највише у узрасној групи нула до четири и пет до 14 година”, рекла је др Драгана Плавша, епидемиолог из Института „Батут".

„Мислим да је у фебруару очекиван био пик инфекција, и самим вирусом грипа, и то је оно што се показало у пракси у нашим ординацијама. Међутим, како нам је кренуло лепо време, и више сунчаних периода, мислим да ће сада, у наредном периоду доћи до постепеног пада овог типа инфекција.

У наше ординације долазе, пошто ми радимо са одраслом популацијом, све старосне групе, од младих људи, радно способних до наших старијих суграђана”, објашњава др Светлана Мићић, начелница Службе опште медицине у Дому здравља „Савски венац".

Болују и млађи и старији, а некада и целе породице. Симптоми готово идентични.

„Углавном су то високе температуре, 39 до 40, које иду у прилог да је то инфекција вирусом грипа, јаки болови у мишићима, зглобовима, вратном делу, чак се пацијенти жале и на болове очних јабучица, што је један карактеристичан знак за грипозну инфекцију, запушен нос, кашаљ", додаје др Мићић.

„У одређеном броју случајева може да доведе и до теже клиничке слике, а која укључује запаљење плућа, то јест пнеумонију, која се карактерише, осим ових набројаних симптома и отежаним дисањем и онда у том случају особе могу да буду хоспитализоване. Тако да има хоспитализованих случајева, они се региструју током сваке сезоне, међутим, није значајно већи у односу на претходне сезоне”, објашњава др Плавша.

Кардиолози уочавају да некада ове инфекције остављају последице и на срце.

„Више од 20 различитих вируса може да направи инфекцију срчаног мишића, која срећом најчешће прође као што и саме инфекције па прође као и грип, без неких великих последица .Али део наших пацијената развије срчану слабост, која развије по живот опасне аритмије. И изузетно је важно препознати на време када је грип захватио и срце и када је моменат да се да адекватна терапија која ће превенирати појаву опасних аритмија, компензовати срчану слабост.

Ковид нас је научио да о томе мало више водимо рачуна, у ковиду је било скоро 50 одсто особа које су имале тешку клиничку слику и које су имале упалу срчаног мишића”, истиче кардиолог, проф. др Арсен Ристић из Универзитетског Клиничког центра Србије.

Не заборавите на мере превенције

После пет година од првог случаја ковида у нашој земљи, који је одговоран и за много изгубљених живота – проглашен је престанак епидемије.

„Имали смо седам значајнијих таласа у овој епидемији. Сада у овој години у фебруару месецу, тачније 7. фебруара, наредбом министра здравља донешено је проглашење престанка епидемије ковид-19, као епидемије од већег епидемиолошког значаја због тога што у претходној години региструјемо пад у показатељима оболевања и умирања, а последњих месеци и позитивност тестираних узорака је мања од један одсто”, каже др Драгана Плавша.

Ипак, и у наредном периоду лекари саветују вакцинацију против грипа, редовно прање руку, избегавање оних који имају респираторне инфекције, као и проветравање просторија у којима боравите.