Četvrtkom u 9: Život nema reprizu, zato su za dobro zdravlje najbitnije zdrave navike i prevencija

Svetski je dan borbe protiv dijabetesa, od kog u Srbiji boluje blizu 800.000 ljudi, a mnogi i ne znaju da ga imaju dok ne dođe do komplikacija, slepila, otkazivanja, bubrega, moždanog udara. Pre sedam dana u Beogradu se započelo sa skriningom za rano otkrivanje raka pluća u klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. A novembar je mesec borbe protiv raka pluća, od kog godišnji u Srbiji premine oko pet hiljada ljudi.

Kako navodi dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS, često se govori o tome koliko je rak pluća opaka bolest od koje najviše umiru osobe muškog pola, a na drugom mestu je po smrtnosti kod osoba ženskog pola.

„Drago mi je da vlada stvarno veliko interesovanje, da smo mi popunili i novembar i polako i decembar. Skrining je namenjen za one građane koji spadaju u rizičnu grupu – sve osobe koje su starije od 50 godina i koji imaju više od 30 godina pušačkog staža“, objašnjava pulmolog.

Posle obeležavanja Svetskog dana borbe protiv diabetesa, kreće treći karavan u organizaciji Ministarstva zdravlja posvećen kardiovaskularnim bolestima.

„Ovo je istorijska godina za zdravstveni sistem Srbije“, ističe profesor dr Nebojša Tasić, savetnik ministra zdravlja za prevenciju.

„Vlada i Ministarstvo zdravlja na čelu sa dr Zlatiborom Lončarom je fokus svojih aktivnosti ove godine stavilo na prevenciju i skrining. S jedne strane, svedoci smo rešavanja liste čekanja, ali ono što je jako važno je i to da su prethodnih godina na vrhunski način rekonstruisane slika dijagnostike i terapije u državi Srbiji“, dodaje prof. Tasić.
Pored malignih bolesti, kardiovaskulane bolesti su vodeći ubica jer svaki drugi stanovnik Srbije umre od infarkta, moždanog udara i dugih kardiovaskularnih bolesti, a svaki peti od onkološki.

Hronične nezarazne bolesti su preventabilne

Dobro organizovan zdravstveni sistem, sa dobrim akcijama, zajedno sa edukovanim i motivisanim stanovništvom je garancija uspeha, jer je prevencija osnova svakog zdravstvenog sistema i osnova očuvanja zdravlja.

Isto tako, skoro 250.000 stanovnika Srbije je u prethodnih devet vikenda, kada su zdravstvene ustanove otvorile svoja vrata i vikendom, obavilo zdravstvene preglede. 

Na osnovu ovih pregleda dobiće se kvalitetni podaci na osnovu kojih može da se napravi dugoročan plan i program prevencije na osnovu koga će se očuvati zdravlje nacije, ističe dr Tasić.

Rak dojke druga vodeća maligna bolest po smrtnosti

Profesorka dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za Javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ističe da pored raka pluća, rak dojke je druga vodeća maligna bolest koja opterećuje opštu populaciju ne samo u Srbiji, već i u svetu.

Zato se i ove godine u okviru kampanje RTS-a, Rak je izlečiv, i kampanje Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“, mobilni mamograf se sa Kelemegdana ponovo seli u Takovsku 10.

„Očekujem da će se, kao što je to bilo i do sada i u ranijim akcijama, odazvati što veći broj naših građanki i da ćemo moći zajednički da pregledamo što veći broj žena. Ja bih htela samo da podsetim da sve žene koje su u životnoj dobi od 45 do 69 godina, i koje u poslednje dve godine nisu uradile mamografiju, imaju mogućnost da zakažu pregled. Naši telefoni 060/ 7171523 i 060/7171969 će raditi tokom sutrašnjeg dana raditi od 9 do 14 časova, a radićemo i u subotu“, podseća dr Jovanović.

Dostupni podaci iz medicinske literature govore da se kod svake osme žene u toku života može razviti rak dojke. Pregledom se rak ne može sprečiti, ali se može otkriti na vreme, a zahvaljujući savremenim terapijama, ukoliko se rano otkrije u 90 odsto slučajeva je izlečiv, napomise dr Jovanović.

Sve više dece boluje od bolesti karakterističnih za kasniju životnu dob

Doktor Goran Vukomanović, pedijatar kardiolog, zamenik direktora Dečje klinike u Tiršovoj, naglašava da kada se govori o kardiometaboličkim poremećijama, da se oni preveniraju još u dečjem uzrastu.

„Formiranje zdravih navika počinje još u trudnoći. Ne postoji u trudnoći minimalna doza alkohola ili duvana. Svaka je opasna, svaka kasnije predstavlja rizik za kardiovaskorne i razvojne poremećaje. Kada se dete rodi, zdrave navike počinju dojenjem. Kada počne da raste, zdrave navike postaju obaveza, a to je pre svega fizička aktivnost, da ih otrgnemo od onoga što se danas zove sedentarni način života“, navodi dr Vukomanović.

Takođe, za poslednjih 20 godina kako pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje, broj gojazne dece je tri puta povećan, a dvostruko je uvećan broj prekomerno uhranjene dece.

„Mi sad imamo decu od 13-14 godina kojoj lečimo hipertenziju jer imaju po 20-30 kilograma viška, koja imaju insulinsku rezistenciju i metaboličke sindrome, koji su već sada rizik faktori da oni ne dožive odraslo doba. Dakle, suština je zapravo da krenemo na vreme“, ističe dr Vukomanović.

Sa skriningom se počinje još na rođenju i bolest može da se otkrije na vreme, ali je suština u formiranju zdravih navika od najranijeg detinjstva, a to primarno moraju biti roditelji, zaključuje kardiolog pedijatar.

Emisiju Četvrtkom u 9: Jer život nema reprizu možete pogledati u videu na početku teksta.