Колико смо спремни да на време проверимо своје здравље

Министарство здравља је прошлог маја обновило акцију превентивних здравствених прегледа у циљу ране дијагностике и превенције обољевања. Тим викенд акцијама се одазвало више стотина хиљада људи. Сумирајући 2024. годину, министар Златибор Лончар је истакао да је циљ да преко 90 од 100 грађана уради превентивне прегледе.

Када се погледају подаци истраживања које је урадио ИПСОС, више од половине грађана Србије је обавило неких здравствених прегледа у протекла три месеца. Када се томе додају и подаци у последњих шест месеци или годину дана, није далеко циљ министарства, али се мора имати у виду да то нису били само превентивни прегледи, већ посете лекару због и здравствених тегоба.

Подаци Ипсоса показују да је 55 одсто становника Србије имало неки преглед у последња три месеца, а готово 80 одсто је имало неки здравствени преглед у последњих годину дана.

Како наводи гост Јутарњег програма, директор Ипсоса, Предраг Курџибић, ипак је више од 54 процента грађана обавило неки превентивни здравствени преглед у последњих годину дана.

„Имамо наравно оне који никада нису ишли, и њих је 13%. Сваки осми грађанин каже да никада није ишао на превентивни преглед. Тако да, ако узмемо та два броја, онда можемо рећи да је некакав здравствени преглед који имају у свести обавило близу 80% грађана, с тим да је нешто више од половине имало превентивни преглед у последњих година, ако је то нека динамика како би требало прегледи да се обављају“, објашњава Курчубић.

Више од половине оних који не обављају превентивне прегледе, додаје директор Ипсоса, то раде зато што су доброг здравственог стања, или верују да немају проблема. Такође, подаци истраживања показују да млади чешће раде превентивне прегледе.

„Како идемо ка старијим узрастима, превентивне прегледи су све ређи. Исто, постоји корелација између образовања и фреквентности одласка на превентивне прегледе. Људи са нижим образовањем, дакле са завршеном само основном школом, ређе иду од оних са средњом и вишим школама или завршеним факултетима. Али најважније је то што стари људи ређе иду на превентивне прегледе што је у принципу пракса која би требала да буде обрнута, дакле, или да се равномерно распореди у свим старосним категоријама“, напомиње Курчубић.

Изговори

За 13 процената испитаних процедура заказивања превентивних прегледа је компликована. Али је могуће да пошто нису покушавали да закажу, да само имају уверење да је то нешто компликовано, што се, по мишљењу госта Јутарњег програма може исправити бољом промоцијом и комуникацијом.

Такође, када су систематски прегледи у питању, тек нешто више од трећине грађана је обавило неки вид систематског прегледа, и то углавном запослени. Од других превентивних прегледа најчешће се ради о гинеколошким прегледима (искључиво жене), кардиолошким и код специјалисте интерне медицине.

Према подацима Ипсоса, 62 одсто испитаника је изјавило да ће обавити превентивни преглед, а тек нешот више од трећине, 35% је рекло да ће сигурно обавити.

„Верујем да постоји одређена свест о томе, судећи према подацима да је превентивни преглед важан, али чини ми се да је потребно још комуникације како би се већи број људи уверио да је он круцијалан за очување здравља и како би се можда пружило уверење да је и процедура заказивања једноставна и да је заправо идеја превентивног прегледа да се обави пре него што дође до акутне ситуације“, наглашава Предраг Курчубић, директор агенције ИПСОС.

Акције превентивних прегледа

Циљ превентивних прегледа које је организовало Министарство здравља је да се радно активно становништво и младо становништво анимира и активира, објашњава Ана Стаменковић.

„Статистика показује да грађани Србије највише оболевају и, нажалост, умиру од кардиоваскуларних и малигних болести, управо од оних болести које се променама лоших животних навика, превенцијом, благовременом дијагностиком, и спречавају и на време откривају и лече“, наглашава Стаменковићева.

У акцији Министарства здравља велики број грађана је обавио разне анализе, кардиолошке, уролошке прегледе, анализе на тумор маркере, прегледе штитне жлезде и прегледи за децу. Код многих грађана су установљени проблеми и неки су чак после тих прегледа завршили у операционој сали.

„Често чујемо да неко каже, ето, одједном се срушио, преминуо а био је потпуно здрав. Организам нам шаље неке сигнале, ми сви приметимо да се нешто дешава, да се нешто променило, али ми то игноришемо. А када се појаве симптоми, то најчешће значи да је болест узнапредовала“, додаје Ана Стаменковић.