Ova faza sna štiti od demencije, potrudite se da je dosegnete što češće

Duboki san je treća faza 90-minutnog ciklusa sna kod ljudi. Ova faza traje oko 20 do 40 minuta, najmirnija je, a moždani talasi i otkucaji srca se usporavaju dok krvni pritisak pada.

Ovakav san jača naše mišiće, kosti i imuni sistem i priprema mozak da upije više informacija. Naučnici su otkrili da su pojedinci sa promenama u mozgu koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću imali bolje rezultate na testovima pamćenja kada bi imali više dubokog sna.

„Sporotalasni san ili dubok san, na mnogo načina pomaže mozgu koji vremenom stari, a znamo i da san povećava uklanjanje metaboličkog otpada iz mozga, uključujući olakšavanje uklanjanja proteina koji se nagomilavaju kod Alchajmerove bolesti“, kaže stručnjak za neuronauku Metju Pase sa Univerziteta Monaš u Australiji.

„Međutim, do danas nismo bili sigurni kakva je uloga sporotalasnog sna u razvoju demencije. Naši nalazi sugerišu da gubitak upravo sporotalasnog sna može biti faktor rizika od demencije“, objašnjava Pase.

Metju Pase i njegove kolege iz Australije, Kanade i SAD ispitali su 346 učesnika studije koji su učestvovali i u dve studije o spavanju, između 1995. i 1998. i između 2001. i 2003. godine, sa pet godina između perioda testiranja u proseku.

Kod članova ove grupe demencija nije bila evidentirana u vreme studije 2001–2003. Takođe, ispitanici su imali više od 60 godina 2020. godine. Analizirajući njihove podatke, istraživači su imali priliku da sagledaju vezu između dva faktora tokom vremena upoređujući skupove podataka iz dve dubinske polisomnografske studije spavanja, a zatim i praćenje demencije među učesnicima do 2018. godine.

„Koristili smo ih da bismo ispitali kako se duboki san promenio sa starenjem i da li se promene u procentu sporotalasnog sna mogu dovesti u vezu sa rizikom od pojave demencije u kasnijem životnom dobu, do 17 godina kasnije“, naveo je Pase.

Tokom 17 godina praćenja, među učesnicima su zabeležena 52 slučaja demencije.

Duboki san učesnika takođe je beležen u svim studijama, a sada su podaci analizirani kako bi se videlo da li postoji veza sa pojavom demencije.

Sve u svemu, utvrđeno je da se vreme provedeno u dubokom snu smanjuje od 60. godine nadalje, pri čemu je taj pad najveći između 75. i 80. godine, a zatim se zadržava na istom nivou.

Upoređujući podatke dobijene u dve studije, istraživači su otkrili vezu između svakog procentnog poena smanjenja sporotalasnog sna godišnje i 27 odsto povećanog rizika od razvoja demencije. Taj rizik se povećao na 32 procenta kada su se usredsredili na Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije.

Više naznaka da veza između demencije i dubokog sna postoji

Studijom, objavljenoj u medicinskom časopisu JAMA Neurology, obuhvaćeno je više tačaka zdravstvenih podataka tokom vremena, uključujući gubitak zapremine hipokampusa (rani znak Alchajmerove bolesti) i uobičajene faktore koji doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti.

Manje sporotalasnog sna bilo je u direktnoj vezi sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uzimanjem lekova koji mogu da utiču na san i prisustvo gena APOE e4, koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću.

„Otkrili smo da je genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest, ali ne i zapremina mozga, povezan sa ubrzanim padom količine vremena provedenog u dubokom snu“, kaže Pase.

Iako su ovo jasne asocijacije, autori primećuju da ova vrsta studije ne dokazuje da gubitak, to jest manja količina dubokog sna uzrokuje demenciju, a moguće je da procesi u mozgu povezani sa demencijom uzrokuju gubitak sna. Da bi se ovi faktori u potpunosti razumeli, potrebno je više istraživanja.

Svakako, dok naučnici ne budu došli do novih saznanja, možemo dati prednost kvalitetnom snu i odvojiti dovoljno vremena za spavanje, jer je to važno za mnogo toga, a ne samo pospešivanje pamćenja.

Postoje čak i uputstva za povećavanje šansi za ostvarivanje boljeg kvaliteta veoma važnog dubokog sna.