Током ноћи спавате мање од шест сати – кандидат сте за деменцију и Алцхајмера

Студија објављена у часопису Нејчр комјуникејшнс (Nature Communications) сугерише да би се људи средњих година који не спавају довољно могли суочити са већим ризиком од деменције касније у животу. 

Научница Северин Сабија са Универзитета у Паризу и њене колеге су анализирали податке истраживања у којем је од 1985. године праћено стање здравља 7.959 Британаца до њихове 50. године живота. Учесници истраживања су сами давали информације о дужини сна, а неки су носили и сатове с акцелерометрима током ноћи како би се установило да ли је субјективна процена тачна.

Истраживачи су закључили да они који су спавали шест сати или мање имају око 30 одсто више шансе да развију деменцију од оних који су спавали седам сати и то без обзира на кардио-метаболичке или менталне проблеме који су познати као фактори ризика за настанак деменције.

„Спавање је важно за нормално функционисање мозга, а такође се сматра важним за уклањање токсичних протеина који се накупљају у мозгу“, истакла је је Тара Спирс-Џонс, заменица директора Центра за науку о мозгу на Универзитету у Единбург у Шкотској.

„Која је порука за све нас? Докази о поремећају спавања могу се јавити много раније пре појаве других клиничких доказа деменције“, рекао је Том Денинг, који је на челу Центра за деменцију на Институту за ментално здравље Универзитета у Нотингему.

Добро је познато да људи са Алцхајмеровом болешћу имају проблема са спавањем. У ствари, несаница, месечарење и дневна поспаност су уобичајени за људе са Алцхајмеровом болешћу, као и други когнитивни поремећаји, попут Левијеве телесне деменције и деменције фронталног режња.

Да ли лош сан доводи до деменције?

„У експерименталним студијама изгледа да постоје докази да људи који имају мање сна у РЕМ фази, могу бити у већем ризику од развоја деменције, показало је једно истраживање из 2017. године. РЕМ је пета фаза сна, када се очи померају, тело се загрева, дисање и пулс убрзавају и ум сања“, истакао је Џефри Илиф, професор психијатрије и бихејвиоралних наука на Медицинском факултету Универзитета у Вашингтону.

Здраве одрасле особе средњих година које су лоше спавале само једну ноћ произвеле су обиље бета амилоидних плакова – једно од обележја Ацхајмерове болести, наводи се у студији објављеној 2017. године.

Бета амилоид је лепљиво протеинско једињење које нарушава комуникацију између можданих ћелија, и убија ћелије док се акумулира у мозгу.

Још једна студија из 2017. године упоређивала је маркере деменције у кичменој течности са проблемима спавања, код испитаника који су се сами пријавили лекару и открила да су испитаници који су имали проблема са спавањем чешће показивали знаке оштећења можданих ћелија и упала, чак и када су други фактори, попут депресије, телесне масе, кардиоваскуларних болести и лекова за спавање, узети у обзир.

„Наша открића су у складу са претпоставком да лошији квалитет сна може допринети акумулацији протеина повезаних са Алцхајмеровом болешћу у мозгу“, наводи Барбара Бендлин из Висконсинског истраживачког центра за Алцхајмерову болест.

„Чињеница да те ефекте можемо пронаћи код људи који су когнитивно здрави у средњим годинама сугерише да се ти односи појављују рано, можда пружајући могућност за интервенцију“, истакла је Барбара Бендлин.

„Нове информације“ о недостатку сна

„Пошто је нова студија у свом истраживању пратила велики узорак током дужег временског периода, добијене су додатне информације о вези између недостатка сна и деменције“, рекла је Елизабет Колтард, ванредни професор неурологије деменције на Универзитету у Бристолу.

„Студија поткрепљује доказе да би лош сан у средњим годинама, могао да изазове или погорша деменцију у каснијем животном добу“, истакла је Елизабет Колтард.

Тренутно наука нема „сигуран начин да спречи деменцију“, али људи могу да промене одређено понашање како би смањили ризик, рекла је Сара Имарисио, која је на челу стратешких иницијатива у Alzheimer's Research, UK.

Да би наш мозак остао здрав док старимо, препоручује се ментална и физичка активност, уравнотежена исхрана, брига о холестеролу и крвном притиску, као и избегавање никотина.