Биљно млеко уместо крављег могло би скупо да вас кошта и то не само у новцу

Алтернативе крављем млеку направљене од бадема, соје, овса и пиринча никада нису биле популарније. Нова студија, међутим, показује да избацивање животињског млека за биљну верзију долази са додатном ценом и то не оном материјалне природе, већ мањком храњивих материја.

Италијански и дански стручњаци са Универзитета у Бреши и Универзитета у Копенхагену испитали су ефекте ултрапастеризације на храњивост и квалитет 10 различитих биљних млека, у поређењу са два типа животињског.

Ултрапастеризација подразумева загревање течне хране изнад 140 степени Целзијуса на две до пет секунди како би се стерилисао садржај и продужио рок трајања, али у многим случајевима тај процес изазива хемијске реакције које утичу на храњиву вредност.

„Већина биљних млека иовако има значајно мање протеина од крављег. Тај протеин, ког има у малим количинама, додатно се мења када се загрева“, објашњава Мариане Нисен Лунд са Универзитета у Копенхагену.

То доводи до губитка есенцијалних аминокиселина, које су изузетно важне.

„Док нутритивни садржај биљних напитака доста варира, већина њих је релативно ниске храњивости“, додаје Лундова.

Биљна млека су подвргнута значајној преради како би се биљни састојци претворили у производ сличан млеку. Тим научника тражио је продукте Мејарове реакције, назване по француском биохемичару Луи Камил Мејару.

Француз је још 1912. године анализирао како аминокиселине и шећери међусобно реагују и открио сложене реакције које се дешавају када се намирнице загревају на 140 степени.

Продукти који остају као последица Мејарове реакције могу да утичу на нутритивну вредност, смањујући количине кључних аминокиселина.

Само сојино млеко има више протеина од крављег, али зато кравље има знатно више протеина него осам од 10 биљних алтернатива. Штавише, кравље млеко имало је више аминокиселина од већине алтернатива.

Откривено је да неке од биљних варијанти садрже и неке забрињавајуће материје, додуше у веома малим количинама. Међу тим једињењима налазе се у карциногени акриламид, као и реактивна супстанца хидроксиметилфурфурал.

„Изненађени смо били да смо открили акриламид зато што се он уобичајено не налази у течној храни. Могући извор су печени бадеми који се користе у једном од тестираних производа“, каже Лундова.