Тренинг и укрштене речи – за превенцију Алцхајмера од кључне важности су вежбе, и телесне и менталне

Професорка Стефанова каже да се повећава број пацијената, али и да је међу разлозима за то развијенија свест о симптомима, и о Алцхајмеровој болести уопште.

„Коначно је рашчишћено да Алцхајмерова болест није нормална за старење, него да старење нема, да није исто што је Алцхајмерова болест. Због тога људи чешће долазе и знају о болести, и препознају испаде, тако да је то исто, али повећава се с обзиром да се продужава животник век пацијената", објаснила је.

„Код нас на клиникама у Шпанији ситуација је врло слична као и овде у Србији јер се, да кажем, клиничка слика значајно променила, променили су се критеријуми, о томе да су стари људи они који су оболели од Алцхајмера Сада идемо, да кажемо, на другу страну, а то су млађи људи који се жале на губитак памћења, на потрошкоће са говором, и да код њих такође може да се постави дијагноза ове болести и код нас, сада на нашим установама", изјавила је за Дневник проф. др Мерсе Боадe, медицинска директорка Центра за Алцхајмерову болест у Барселони.

„Дакле, то отвара могућност да се разуме природна историја развоја Алцхајмерове болести, и да се унапреди наше знање и лечење", додала је проф. Боадe.

Говорећи о старости пацијената који имају Алцхајмерову болест, проф. Боадe је истакла да млади људи који се лече у Центру у Барселони, имају између 50 и 60 година: Њен најмлађи пацијент има 28 година.

Професорка Стефанова са Клинике за неурологију УКЦС указала је на могуће факторе ризика за развој ове болести као и на окидаче.

„Сигурно је, и зна се да је 1,5% сигурно фамилијарно јављање са генетским мутацијама. То је мали допринос, 95% ми не знамо. То је спорадична Алцхајмерова болест. Имамо само факторе ризика за сада, а немамо директног узрочника. У томе је разлика између фамилијарне, где постоји генетска мутација, као што је рекла професорка Боаде, да постоји мутација и код нас имамо такве породице, и наша најмлађа пацијенткиња је имала 32 године", каже проф. Стефанова.

Говорила је и о симптомима које не смемо да игноришемо: „Када постоји оштећење епизодичког памћења, значи, људи не памте оно што се дешавало уназад дан, два или месец или три. Изгубе важне догађаје и не помаже никакво подсећење. Онда је то озбиљно, и то је прави поремећај епизодичког памћења. Имамо и атипичне случајеве, значи, када тај проблем нарушава свакодневно функционисање и функционалност, то је већ озбиљно. Имамо и претклиничке форме, што је рекла професорка, али они могу да се докажу само на биолошком нивоу уз благе неке испаде".

Размена знања за боље резултате лечења

Професорка Боаде је рекла да је у Београду у оквиру сарадње са колегама у Србији.

„Дошли смо овде да сарађујемо јер се бавимо, да кажемо, сличним процесима. Имамо сличне циљеве, у вашој земљи тимр се бави докторка Стефанова. Она се одлично тиме бави, то су биомаркери и генетиско тестирање. И у мојој земљи на нашој установи ми се сличним стварима бавимо. Морамо да поставимо синергије и мостове како бисмо више знања разменили и повећали резултате", истакла је.

Говорећи о будућности и лечења и третмана Алцхајмерове болести, др Стефанова је навела да је за сада највећи пробој у виду три нова лека која мењају ток болести: „То је другачије у односу на све ово што смо до сада имали, јер смо имали само симптоматску терапију, имали смо четири лека и то је уопште примењено свуда у свету. Нажалост, Европска агенција за лекове није одобрила те исте лекове који су одобрени од стране Еф-Ди-Ај-а у Америци".

Додаје да се очекује одобрење наведених лекова у новембру.

„Будућност је светла, само да почнемо са, то је исто важно. Треба да се почне и сви су таквог мишљења. Људи који се баве Алцхајмером дуги низ година, и базични научници, они сви инсистирају да је потребно, без обзира што су то први кораци и што није потпуно излечење, али носи промену", навела је.

Када је реч о превенцији, саговорница РТС-а истиче да је први корак у томе редовно, свеобухватно образовање.

„Други корак, у средњим годинама јесу ансиозност и депресија, дакле да се избегне излагање токсицима, дакле дувану, алкохолу, да се човек не изолује, да буде друштвено биће, да се контролишу васкуларни фактори, хипертензија, висок колестерол, дијабетес... То значи да мора да се промени начин живота, то значи да морамо да будемо физички и активни, дакле телесно, али морамо да будемо активни и ментално. Постоје везе између једног и другог, и увек морамо да тренирамо, да вежбамо и мозак и тело, како би се смањили ти фактори", закључила је професорка Боаде.