Aleksandar Srećković Kubura: Kako sam zbog nemara lekara dobio hepatitis

Prof. dr Dragan Delić ističe da je jetra naš najveći organ koji ima mnoge presudne uloge i funkcije u telu, od metaboličkih procesa, sinteze masti, hormona, vitamina, do detoksikacije i održanja acido-bazne ravnoteže. Funkcija koja se često zaboravlja, a veoma je važna, je imunološka uloga.

Profesor Delić naglašava da jetra ima dve bitne biološke osobine, koje moramo znati, veliku rezervu i moć regeneracije.

„Hepatitis predstavlja zapaljenje jetre i nastaje zbog različitih faktora, kao što su alkohol, gde ako dođe do alkoholnog hepatitisa, smrtnost može biti i do 30%, takođe može doći i do ciroze jetre, pa na kraju i do karcinoma", objašnjava prof. dr Delić, i dodaje da postoje i autoimuni procesi u jetri, kao i akutni i hronični hepatitis, ali i onaj uzrokovan virusima.

Glumac Aleksandar Srećković otvoreno je govorio o tome kako je u detinjstvu dobio hepatitis: „Ja sam nekim nesrećnim slučajem, u nekoj trinaestoj godini, dakle u sedmom razredu osnovne škole, prilikom revakcinacije, za redovnu vakcinu, koju su primili svi đaci zajedno sa mnom. Meni se ta prva vakcina nije primila i morao sam da primim ponovnu dozu, odnosno revakcinu. Prilikom te revakcine se desilo da sam ja zaražen tim hepatitom B”.

Glumac se prisetio da kad je trebao da primi vakcinu, zbog nastale gužve, nisu dezinfikovali iglu (plamenom kako se to nekada radilo) i on je zaražen hepatitisom B. Nakon nekih dva meseca je dobio žuticu i pošto nije imao nikakvog krvnog kontakta osim te revakcine, zaključili su da je to uzrok dobijanja hepatitisa B.

Simptome koje je imao su bili žutica, bilirubin koji je bio nekoliko puta veći od normalnog nivoa, jetra je bila otečena, imao je mučnine, gubitak snage. Zbog toga je morao da ide na rigoroznu dijetu, da miruje i leži nekih mesec dana.

„To je jedna klasična klinička slika, manifestne forme akutnog virusnog hepatitisa, mi kažemo ikterična forma, pošto je on požuteo, imao je tamnu mokraću, svetlu stolicu. Može da se javi i svrab kože kod tih bolesnika”, objašnjava prof. dr Delić i dodaje da se takva forma javlja kod 40% inficiranih, dok 60% inficiranih nema ništa od ovih simptoma.

Infektolog prof. dr Delić kaže da se ovim virusom danas, uglavnom, ljudi zaraze seksualnim putem, od 100 novozaraženih, 50 se zarazilo seksualnim putem. Kako dalje navodi, u Srbiji od dva do 3% stanovništva nosi taj virus, a da i ne znaju da ga imaju. Po njegovim rečima, hepatitis se može dobiti i putem krvi, preko igle, stomatoloških, hirurških, ginekoloških metoda, onda od tetoviranja, stavljanja pirsinga...Takođe, može se preneti i sa majke na dete, tokom porođaja, kad dete prolazi kroz vaginalni kanal.

Glumac Aleksandar Srećković kaže da nije smeo da se bavi nikakvom fizičkom aktivnošću, morao je samo da miruje, a na sport se vratio tek sledeće godine. Što se tiče kontrola, u prvih 10 godina od zaraze, u početku je išao 2 do 3 puta godišnje na kontrole, kasnije jednom godišnje. „Posle nekih desetak godina sam uradio i biopsiju jetre, da bih proverio stanje jetre. To iskustvo nisam baš prijatno doživeo, ali smo utvrdili da je u to vreme, da su ipak koristili neku ozbiljnije deblju iglu, nego što to danas rade”, kaže poznati glumac.

„Biopsija je podeblja igla koju ti zabodu preko kože duboko u jetru i izvuku jedan mali komad jetre”, prisetio se Aleksandar Srećković i naglasio da su mu nakon analize objasnili da je zdravi nosilac virusa.

Kako proveravati stanje jetre i kada nema simptoma?

„Postoje neki jetrini enzimi, koji su dosta karakteristični, mi očekujemo da su oni povišeni. Kod akutnog virusnog hepatitisa, aktivnost tih enzima moraju da budu povišene 10 do 15 puta u odnosu na referentne vrednosti”, objasnio je infektolog prof. dr Dragan Delić.

Prema njegovim rečima, ultrazvuk je isto važan da bi se proverilo da li je jetra uvećana, kakva je površina, da li postoje neke fokalne promene u jetri, ciste, ali se njime ne mogu videti sva oštećenja jetre.

Prof. dr. Delić je dodao da žene mnogo lakše podnose biopsiju. Objasnio je i da se polako napušta takva metoda i da se sada praktikuje fibrosken, a izgleda kao ultrazvuk koji šalje talase kroz jetru, dobiju se neke brojke i na osnovu tih brojki lekari znaju da li se u jetri pojavilo vezivno tkivo, odnosno da li postoje ožiljci na jetri i ako postoje, to je uvertira za cirozu.

Prof. dr Dragan Delić kaže da nakon virusologije i biohemije mogu da se prevare, ako su transaminaze mirne, kad urade biopsiju, otkriju da je došlo do ciroze jetre. Dodaje da postoji sedam lekova koji su registrovani za hronični hepatitis B i na osnovu stadijuma u kojem se nalazi pacijent, određuje se koji lek treba da se da i da se tim lekovima ne može eliminisati virus, da se može samo stopirati razmnožavanje virusa.

Profesor Delić savetuje da se bar jedanput godišnje proveri aktivnost serumskih aminotransferaza (ALT). Važno je proveriti i gama-glutamiltransferazu (GAMA-GT), odnosno enzim koji se određuje za procenu funkcije jetre koji skoči kad postoji oboljenje jetre i neoboriv je dokaz da neko konzumira alkohol.

„Postoji vakcina, postoji zaštita i ta vakcina je ušla 1986. godine u upotrebu, u Srbiji je 2002.godine postala obavezna za novorođenu decu, 2008. za adolescente od jedanaeste do petnaeste godine.”, istakao je infektolog i dodao da, zahvaljujući vakcinaciji, hepatitis B polako nestaje.

Prof. dr Delić savetuje rizične grupe da se zaštite i vakcinišu protiv virusa hepatitisa B, posebno ljude na hemodijalizi, hemofiličari, zdravstveni radnici, hirurzi... Veoma je bitna i lična higijena, pranje ruku, čuvanje hrane, pravilno pranje voća i povrća.

Infektolog podseća da, seksualna transmisija nije vezana samo za B i C virus, vezana je i za HIV i seksualno prenosive bolesti i treba preduzeti mere zaštite kao što su prezervativi.

„Nikad neću zagovarati masnu, konzervisanu ishranu, nikad neću zagovarati energetska pića, što je veliki problem kod tinejdžera. Postoje velika istraživanja u Engleskoj i Americi, da energetska pića dovode do oštećenja jetre, do masne jetre i do akutnog oštećenja jetre”, objasnio je prof. dr Dragan Delić i dodao je da ni mi ne zaostajemo u konzumiranju energetskih pića.

„Bitno je imati tri obroka ili pet obroka koji nisu količinski obimni, da ima voća, povrća, ribe, mlečnih proizvoda, naročito je dobar kefir, zaključio je za RTS Ordinaciju infektolog prof. dr Dragan Delić i napomenuo da i čaša surutke dnevno ne može da šteti.