Ispituje se da li lekovi za mršavljenje izazivaju samoubilačke misli

Evropska agencija i Britanska agencija za lekove ispituju da li postoji povezanost između primene lekova za lečenje gojaznosti i samoubilačkih ideja i ponašanja i treba će par meseci da se pogledaju izveštaji i da se to ispita pre nego što se donese konačni zaključak, napominje porf. dr Radan Stojanović.

„Uopšte kada pričamo o lekovima za gojaznost, mi možemo pričati o njihovoj pravilnoj upotrebi, a možemo pričati i o zloupotrebi. Upravo je taj čuveni lek semaglutid, pod zaštićenim nazivom ozempik, doneo je na globalnom nivou, prvo nadu pacijentima obolelim od šećerne bolesti, a druga stvar, doneo i veliku iluziju gojaznima“, ističe profesor.

Kod dijabetičara je ta nada prerasla u zadovoljstvo i lek je ispoljio svoju efikasnost, dodaje farmakolog, a iluzija kod gojaznih da će korišćenjem ovog leka smršati i dostići željenu liniju, je podgrevana pre svega zahvaljujući društvenim mrežama. One su bile čuvari te iluzije kod gojaznih.

„I da iskoristim priliku i danas da kažem da društvene mreže nisu validan izvor informacije o lekovima. Na društvenim mrežama caruje nekompetentnost i praktično se vrši jedna estradizacija medicine. Svako misli da može da priča o lekovima, o lečenju, o bolesti i tako dalje. I mislim da to treba zaustaviti. Uglavnom vidite ko su promoteri tih reklama na internetu, na tim društvenim mrežama kad su ovi lekovi u pitanju“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Mali broj prijavljenih slučaja, ali dovoljan za oprez

Istraga koja je povedena odnosi se konkretno na lekove ozempik, saksendo i vigovi, tri leka koji se koriste kod dijabetesa. Ozempik je lek koji se koristi za lečenje dijabetesa melitusa, šećerne bolesti tip dva, dok su saksenda, lireglutid i semaglutid, u većoj dozi i vigovi, odobreni i za lečenje gojaznosti, objašnjava dr Stojanović.

„U našoj zemlji za lečenje gojaznosti trenutno imamo samo dva leka. Imamo saksendu i imamo drugu lek, kombinaciju naltraksona i bupropiona, neke dve aktivne supstance pod nazivom misimba. E sad vidite, signal je primećen kao što ste rekli. Prema mojim nekim informacijama imamo preko 150 slučajeva. To je još uvek vrlo nizak broj, ali broj koji zahteva opreznost i koji zahteva dodatno istraživanje“, napominje farmakolog.

Određeni broj neželjenih posledica se desio u Americi i u Evropi. Međutim kada se govori o lečenju gojaznosti, treba imati u vidu da je to kompleksna bolest i ne može se svesti samo na puki gubitak kilograma.

„Mnoge mentalne bolesti, recimo depresija je povezana sa gojaznošću. Pa zato dovoditi u vezu suicidne ideje, namere i ponašanja, samopovređivanje, sa primenom ovih lekova je vrlo opasno pre nego što se to detaljno ispita. Znači, ne treba ići u preuranjene zaključke. A sigurno će za oko dva-tri meseca Evropska agencija za lekove, kao i Britanska, izaći sa nekim jasnijim podacima da li postoji povezanost između primene ovih lekova i ovih neželjenih efekata“, navodi profesor Stojanović.

S obzirom na to da veliki broj ljudi koriste ove lekove, izuzetno je niska frekventnost javljanja ovih neželjenih efekata, ali regulatorne agencije su to registrovale i žele da ispitaju slučaj do kraja.

Zloupotreba lekova

Ovi lekovi se dobijaju isključivo na recept, ali se ipak dešava da se nađu u slobodnoj prodaji i na crnom tržištu. Prof. dr Radan Stojanović naominje da se zloupotreba lekova uvek odvija u trouglu – pacijent, lekar i farmaceut.

„Ako je lekar propisao lek ozempik za lečenje gojaznosti, a ne za lečenje šećerne bolesti tipa dva, on je onaj koji krši propis i izaziva zloupotrebu lekova. Ako pacijent po svaku cenu želi da nabavi lek, ali ako mu to lekar ne propiše ili mu ne da apotekar, farmaceut u apoteci, on do njega neće doći. On se okreće možda onda crnom tržištu, a tu su rizici od nabavke lekova na taj način izuzetno veliki.“

Pre svega, kada kupimo lek na taj način mi ne znamo šta smo u stvari kupili. Da li je to aktivna supstanca, da li je lek kontaminiran nekim drugim supstancama i tako dalje. To najbolje znaju sportisti koji posebno strahuju od nabavke različitih suplemenata ili lekova koje im neko nudi putem društvenih mreža i klone se toga. U takvim suplementima su često otkriveni tragovi nedozvoljenih supstanci, dodaje profesor.

Neželjene posledice

Širenje informacija na društvenim mrežama o pomenutim lekovima u kombinaciji sa niskim obrazovanjem ili odsutstvom obrazovanja naših građana i građana širom sveta, doveli su do ozbiljnih posledica, napominje profesor.

Najpre, došlo je do nestašice tih lekova, tako da pacijenti kojima su ti lekovi pre svega namenjeni nisu mogli da dođu do njih.

Drugo, dovelo je do posledica i na individualnom planu, jer su oni koji su ih koristili samo da bi smršali, lek koristili u kratkom vremenskom periodu i pritom sebe nepotrebno izlagali ozbiljnim neželjenim dejstvima.

„Neželjena dejstva su najčešće blaga – mučnina, povraćanje i slično, što se prevazilazi postepenim povećavanjem doze tokom terapije. Ali ozbiljna neželjena dejstva, kao što je akutni pankreatitis, upala gušterače ili upala žučne kese, poremećaj rada ritma srca i ovi novi bezbednosni signali vezano za suicidno ponašanje i namere, su nešto što je potpuno nepotrebno i ljudi koji su gojazni ne treba da se izlažu nepotrebnim rizicima. To je ono što se najmanje može reći“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Lekar je jedina kompetentna, kvalifikovana osoba koja može propisati lek i odrediti koji lek pacijent treba da uzima. Da li će uzimati saksendu ili misimbu zavisi od različitog statusa pacijenta i od toga da li uzima neke druge lekove.

Nedostaje nam edukacija

Pojedini lekovi koji se koriste za lečenje gojaznosti prošli su dug put od ushićenja, nade, sve do razočarenja. Delom je uzrok tome upravo bilo i ispoljavanje suicidnih misli i ponašanja i ti lekovi su odmah, pošto su registrovani, bivali povučeni sa tržišta.

„Tako da mi, generalno, moramo raditi mnogo na edukaciji građana. Nama to mnogo, mnogo nedostaje. Edukacija je u svim mogućim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Širenje dezinformacija u kombinaciji sa osiromašenim obrazovanjem, upravo dovodi do velikih problema“, napominje profesor.

Značajno raste rezistencija na antibiotike, pre svega zbog neracionalnog korišćenja, tako da nam se može dogoditi da 21. vek postane vek bakterija. Takođe, sve više ljudi izbegava vakcinaciju što otvara vrata pojavi davno zaboravljenih bolesti.

„Sledeća stvar, suplementi. Sad, svako misli da treba da uzima neke suplemente, vitamin C, D, E... Onda se diže taj stepen neodgovornosti na viši nivo i primaju se infuzije po stanovima, kućama i tako dalje. Infuzije jesu jedan ozbiljan način davanja lekova, ali to ne može svako da radi. Treba odrediti sastav infuzije za svakog pacijenta posebno. Treba odrediti brzinu infuzije, volumen, koliko dati, ne opteretiti taj organizam, dovesti do hipertenzije kod nekih i tako dalje i tako dalje. Mnogo tu imamo problema“, naglašava farmakolog.

„Krajnje vreme da se dozovemo u pamet, da edukujemo naše građane. Ovo o čemu danas pričamo je samo jedan segment edukacija, a nama je potrebna edukacija u svim oblastima“, zaključuje prof. dr Radan Stojanović, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.