Digitalna rekonstrukcija „Titanika" – podvodna arheologija ili holivudizacija pomorske nesreće

Kao mornarički oficir sa dugogodišnjim iskustvom, Milan Komor ističe da to što nove tehnologije omogućavaju sigurno je bitno za razumevanje onoga što se dogodilo, ali postavlja se pitanje šta su dometi svega ovoga.

„Posle sto i kusur godina neko da tvrdi, da na brodu koji je imao, recimo dve hiljade prozora, najveća atrakcija je to što je uočen jedan prozor koji je probio led. Brod se u trenutku udesa bokom očešao o tu ledenu gromadu i tu ne da su stradali prozori, nego mnogo više od toga. I danas nam oni serviraju kao, evo ovo je velika atrakcija, nekakav snimak, vidi se polomljen prozor“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Komor dodaje da kada brod udari u ledeni breg, makar on bio samo sto metara dužine, mora da potone u sekundi. To što je zabeležen razbijen prozor, to je više medijska atrakcija.

Titanik je bio brod od 50.000 tona, koji je imao pregrade. Proračun je bio da brod može da ostane u plovnom stanju ako se naplave četiri pregrade, objašnjava oficir.

„Međutim, očito da je havarija bila malo teža i žešća, pa je naplavljen peti i šesti prostor i brod je počeo da tone. E sad, bitan je taj trenutak kad se on prelomio, jer nesporno na dnu je pramac koji je dosta dobro očuvan i jedna gomila gvožđa nedefinisanog. A trenutak preloma broda je bio ključan“, ističe mornarički oficir.

Može li otkriti konačna istina o potonuću Titanika

Istina je da je ta drama trajala dva i po-tri sata i da je brod potonuo. Zato je vrlo teško posle više od sto godina to analizirati, a autori ovog projekta, napominje Komor, su iz dokumentacije koja je napravljena pre 120 godina, uradili digitalizaciju i posle tih 700.000 snimaka pod vodom lepili na delove.

„Oni su znali da ako je na 120 metara pukao brod na pola, na osnovu dokumentacije, pošto se vide kotlovi na tom prelomu, to otkriva da je čvrstoća broda u tom momentu kad je počeo pramac da tone, da je došlo do loma, da konstrukciono negde u kobilici onaj ključni parametar koji drži stabilnost broda, da je tu puklo nešto“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Izgleda da i pored toga što je brod izgrađen u vrhunskom brodogradilištu u Belfastu, koje je napravilo preko hiljadu brodova, da inženjeri i projektanti nisu računali da će doći do toga da se brod na nekoj tački prelomi. Da su to imali u vidu, verovatno bi konstrukcija bila čvršća, smatra Komor.

„Ovo je donelo jednu strašnu opomenu da treba to raditi na kvalitetniji način, da to mora da se proračuna. To se sve radi sa procenom sigurnosti – hoće li se brod nagnuti 15, 20, 30 stepeni, biti do pola pod vodom, gde se lomi, da li će ili neće. To je donelo puno na usavršavanju sistema konstrukcije.“

Više komercijale, manje nauke

Gost Jutarnjeg programa smatra da će potonuće „Titanika“ i dalje ostati misterija, a da se sada na bazi najpoznatije pomorske nesreće pravi novi talas komercijalizacije, poput ovog snimanja i novih filmova i tako dalje.

„Šta će se sad napraviti? Već su u programu filmovi, promocije... U svom komandnom centru u Vašingtonu su napravili video-zid 30, 50 metara visok, gde se mišem ili džojstikom pomera brod u razmeri jedan prema jedan. Ljudi stoje i gledaju, pokazuju im kao neke važne tačke. Nema tu šta mnogo više da se uoči. Ovo što kažu da je najveće otkriće to što su našli prozor razbijen, što su otkrili kotlove, ili neki ventil od pare koji je bio otvoren, sve je to teška banalnost. Meni sve liči kao da je neki loš majstor iz Holivuda ovo uradio“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Milan Komor, mornarički pukovnik u penziji.