Регулисање радног статуса дигиталних номада – још један кључ за већи животни стандард

Њих закон препознаје као туристе, мада пут не користе само за одмор већ пре свега за посао. Дигитални номади најчешће долазе између априла и октобра, задржавају се у просеку два и по месеца, и троше знатно више од класичних туриста. Након што је им неколико година била у врху пожељних дестинација, Србија пада на тој листи.

Након Санкт Петербурга, Монтевидеа и Тбилисија, Витали је свој посао софтверског инжењера наставио у Србији. Тражио је земљу у којој ће се најлакше прилагодити. Због културе, језичке сродности и већ пристиглих сународника, изабрао је Београд.

„Београд има доста талента и људи су програмерски врло добри“, рекао ат-ти стручњак Витали Сергеев, а на питање о томе како је објаст којом се бави законски уређена у смислу регистровања и осигурања, каже: „Све ради али је дуго и скупо“.

Све је скупљи и живот у српској престоници. И то је један од разлога зашто је Београд са 19. позиције у августу 2023. пао на 172. на глобалној Номадлисти.

Разлози су и загађење ваздуха и пушење у затвореним просторима. Додатни проблем представља и законска регулатива која не препознаје дигиталне номаде као посебну категорију.

Испред Београда, на листи су Ниш, на 53. месту, и Нови Сад, на 66. месту. Из региона најбоље су рангирани Темишвар, Љубљана и Ријека.

„Дигиталним номадима је јако битна екологија и замерили су ту еколошку страну Београда. Погађа их и регулатива која их не препознаје у мери у којој би требало. Јако је важно да се стратешки приступи дигиталним номадима. То су ај-ти стручњаци који су јако добро плаћени и када долазе у Србију, подижу нам животни страндард“, објашњава Марко Вучетић из Српске аj-ти асоцијације.

Процене су да ће у свету до 2035. године милијарду људи радити послове који неће бити везани за канцеларију.

Уз домаће, долазак иностраних високотехнолошких стручњака чини Србију привлачнијом за инвеститоре.

Упућени кажу треба се више окретати и извозити услуге азијском тржишту.

„Наступ на регионалном, домаћем и европском тржишту, а у перспективи треба размисљати о земљама Далеког истока да буду будући купци и корисцници наше памети, јер ми извозимо у ствари памет када говоримо о ај-ти сектору“, изјавио је Александар Мастиловић, експерт за дигиталну трансформацију.

Прошле године извоз домаћег ИКТ сектора, који запошљава више од 155.000 људи, износио је 4,1 милијарду евра. Уз регулисање радног статуса дигиталних номада, те бројке би биле и веће.