Dupljajska kolica – u čemu je misterija neobičnog astronomskog instrumenta

Dva primerka po svemu jedinstvenih glinenih kolica sa idolima, poznatija kao Dupljajska kolica – pronalazak je po kome se Dupljaja kao arheološki lokalitet pročuo po svetu. Pretpostavlja se da su kolica stara oko 3.500 godina.

Oba primerka prvo su se nalazila u zbirci poznatog kolekcionara iz Bele Crkve Leonarda Bema, ali ih je njegov sin Karl 1929. godine prodao veći primerak Narodnom muzeju u Beogradu, a manji Vršačkom muzeju.

„Predstavljaju, možemo reći, jednu od prvih skulptura, najreprezentativniji predmet sa ovih prostora koji govori, ne samo o skulpturi i o formi jezika bronzanodopskog čoveka, već i o korišćenju točka kao elementa u transportu. Upravo zbog toga danas na saobraćajnim dozvolama Srbije možete videte reprodukciju ovih kolica”, ispričao je Igor Vokun, direktor Gradskog muzeja u Beloj Crkvi.

O samoj figurini ima više nedoumica nego potvrđenih činjenica, od toga šta predstavlja, čemu je bila namenjena – do toga da ima odlike oba pola.

„Ne zna se da li je muškog ili ženskog porekla, zato što postoje na samoj skulpturi, odnosno idolu, naznake da može biti muško, jer ima nekih delova koji mogu da predstavlaju ratničko obeležje. Ali, isto tako sama odeća je ženska i predstavlja žensku nošnju u tadašnje vreme”, objašnjava Ivana Ristić Hubert, kustos-etnolog Belocrkvanskog muzeja.

Akademski slikar Nenad Bračić izradio je repliku Dupljajskih kolica u razmeri jedan prema 10, koja se mogu videti u belocrkvanskoj Tehničkoj školi.

„Mi smo insisitirali da ta kolica završe ovde, zato što smo saobraćajna škola, a vrlo su interesantna po tome što je to prvi sklop kola, da tako kažem – točkovi, plus ono na čemu se stoji, i da se to kreće prvo u Evropi. To mogu sa sigurnošću da kažem. Kasnije su nalaženi slični artefakti, ali ovaj je prvi koji je pronađen. Na samom ulazu u mesto Dupljaja, žitelji su postavili još jednu repliku Dupljajskih kolica, kako bi svima koji dolaze u selo, ili samo prolaze ovim putem skrenuli pažnju na značaj ovog pronalaska i samog arheološkog lokaliteta”, kaže Željko Stamenković, direktor Tehničke škole u Beloj Crkvi.

Skulptura idola u trokolici, koju vuku patke, na ulasku u selo, deset puta je veća od originalnog eksponata, izloženog u Narodnom muzeju u Beogradu.

Široka je dva i po, visoka dva metra i teška 1.500 kilograma. Od originalnog artefakta, razlikuje se po poklopcu iznad glave, jer se autor skulpture vodio naučnim pretpostavkama da je on isprva baš tu i stajao.

Drevno astronomsko znanje

O tome, čemu su služila, kako su se koristila, i da li se to sa sigurnošću danas može utvrditi, za Beogradsku hroniku je govorio Vladimir Janković, profesor geografije u Šestoj beogradskoj gimnaziji.

Profesor Janković tvrdi da je u pitanju astronomski instrument, odnosno da je reč o gnomonu.

„Ovde su podloga bila kolica, i gnomon se pobadao u sredinu kruga. Po oznakama, na planisferi su obeležene strane sveta, jer, da bi ova figura funkcionisala kao instrument, morala je prvo da se orijentiše, i to govori o astronomskim znanjima“, kaže profesor Janković i dodaje da u vreme korišćenja ovog instrumenta, kompas još nije bio u upotrebi.

Dodaje da su ljudi u to vreme razmišljali na „magijski način“.

„Oni su se kroz obrede trudili da imitiraju prirodu, i verovali su da Sunce u svojim kočijama svakog dana izlazi na istoku, i putuje ka zapadu, tamo negde prema Atlanskom okeanu, kako su oni verovali da svet postoji, i da je tamo neko ostrvo blaženih, pa onda ispod, nekim kanalom, pa opet se pojaljuje na istoku“, objašnjava gost RTS-a.

Profesor ističe da je strukturisanje vremena jako važna stvar za ljudsku zajednicu. Navodi da su ljudi koji su koristili ovaj instrument – iz bronzanog doba (pre oko 3.500 godina) i da im je bilo važno da odrede period za setvu.

Na kolicima i figurama postavljene su važne tačke, koje su tadašnjim ljudima služile da uz pomoć senke, između ostalog, saznaju kada je ravodnevnica, a kada dugodnevnica, a instrument je profesor kaže – testirao u Kovilovu.

Njegovi nalazi sugerišu da se pomoću kolica određivala podnevačka linija, da su se merile senke, i da se omogućavala orijentacija u prostorum kao i dužina dana.