Koliko zapravo koštaju „Kuće za jedan evro“ u Italiji

Ma koliko primamljivo zvuči kupiti kuću za samo jedan evro u Italiji, to zapravo podrazumeva niz troškova i obaveza za kupce o kojima oni vrlo malo znaju. To su kuće u vlasništvu vrlo malih opština, najčešće na jugu zemlje koje, u cilju naseljavanja skoro napuštenih teritorija, nude kuće, kako Italijanima tako i strancima pod sloganom „Kuće za samo jedan evro“. No te kuće zapravo koštaju mnogo više.

„Kuće koje koštaju jedan evro su kuće koje imaju potrebu za momentalnim intervencijama jer su u vrlo lošem stanju s obzirom na to da su neke prazne i 150 godina. Njihovo renoviranje košta puno“, rekao je Đuzepe Ćaćopo, gradonačelnik Opštine Sambuka na Siciliji.

Ne samo što njihovo renoviranje može zaista mnogo da košta već je potrebno uzeti u obzir i druge troškove: porez na imovinu koji predviđa italijanski zakon bez obzira u kom se stanju nalazi kuća. A ukoliko osoba već poseduje stan ili kuću u Italiji, za ovu će plaćati još jedan dodatni porez za posedovanje druge nekretnine. Tu su zatim i troškovi beležnika, računovođa i advokata koji će se baviti dokumentacijom i birokratijom i čije su usluge u Italiji dosta skupe.

„Naš sajt je posetilo skoro 10 miliona ljudi, najviše iz Severne i Južne Amerike i drugih dalekih zemalja, jer su svi zaljubljeni u Italiju. Pomažem tim ljudima u vezi svih birokratskih stvari sa kojima se susrećete kada kupujete kuću u našoj zemlji i kada želite da učestvujete u jednom ovakvom tenderu, jer se mora ispoštovati nekoliko stvari koje je opština tražila u konkursu. Neke od njih traže i jemstvo te ukoliko se ne ispoštuju ti zahtevi gubi se i pravo na povraćaj jemstva“, rekao je Mauricio Berti koji je uključen u Projekat „Kuće za jedan evro“.

Dakle, potrebno je imati tačan plan renoviranja koji će se predstaviti opštini. Od momenta kada se dobiju potrebne dozvole novi vlasnici moraju da započnu sa radovima za maksimalno tri meseca i da renoviraju objekat za tri godine. Ukoliko se to ne desi kazne mogu biti i do 20.000 evra.

Na samom početku je potrebno dati depozit od 5.000 evra koji će biti vraćen na kraju završetka radova ili, ukoliko se to ne dogodi u predviđenom roku, biti izgubljen. Prednost imaju osobe koje će svoje prebivalište prebaciti u mesto i na adresu u kojoj je kupljena kuća i zaista živeti u njoj.

„Većina ovih teritorija je skoro napuštena, mladi odlaze, nema posla, stanovništvo je sve starije i mi smo našli način da pokušamo da vratimo ljude na ovu teritoriju“, rekao je Đuzepe Ćaćopo, gradonačelnik opštine Sambuka,Sicilija.

Ako uzmemo u obzir vrlo rigidna arhitektonska ograničenja, kao i ona vezana za očuvanje kulturnog nasleđa postaje još teže renovirati ovakve zgrade. Tu su i veliki troškovi održavanja, a jedna od prepreka je i činjenica da je većina ovih mesta izolovana i ne poseduje osnove usluge poput škola, bolnica i većih prodavnica, zbog kojih je potrebno preći veliki broj kilometara, što nije jednostavno ukoliko želite ovde da provedete penziju.

Nekima može teško pasti i društvena izolacija i jezička prepreka, jer mnoga od ovih mesta imaju veoma mali broj stanovnika koji su najčešće u poznijim godinama.

Šanse da se razvije neki novo posao, dakle, veoma su male i uz sve nabrojano postaje jasno da su ove kuće zapravo vrlo skupe, često neisplativa investicija i vrlo rizična. To znaju mnogi ljudi koji su ih kupili, ali posle izvesnog vremena i napustili iako svakako uvek mogu da se nađu i poneki pozitivni primeri.

Stanovnici tih mesta se raduju mogućnosti dolaska novih stanovnika kojima se savetuje da se prvo dobro i detaljno informišu šta sve zapravo stoji iza primamljivog slogana „Kuće za jedan evro u Italiji“.