Зашто нико неће да купи кућу за евро у италијанском граду Патрики

Куће у Италији које коштају један евро изазвале су велико интересовање током последњих неколико година. Градићи Месомели на Сицилији и Цунголи у регији Кампанија популарни су међу странцима који су пожелели да купе напуштене куће за изузетно малу суму.

Међутим, нису сви те среће па се на листи места која уопште нису успела да привуку купце некретнина налази предиван градић Патрика.

Осамљено средњовековно место са једва 3.000 становника које се налази јужно од Рима, са више од 40 имања напуштених почетком 20. века, и даље чека нове становнике.

Смештена на стеновитом платоу са погледом на долину Сако у централној Италији, Патрика је идилично место, али живот овде није био лак за локално становништво у прошлости.

Напуштене куће и имања

Многи су отишли у потрази за светлијом будућношћу, остављајући деценијама своје домове празним. У покушају да удахне нови живот умирућем месташцу, градоначелник Патрике Лучио Фјордализо покушао је да понови успех других италијанских места која су своје празне домове продавала за један евро. До сада без успеха.

„Прво смо пописали све напуштене куће и упутили службени позив власницима да продају своје трошне породичне некретнине, али смо успели да продамо само две куће за по један евро“, рекао је Фјордализо за Си-Ен-Ен.

Док локалне власти у градовима који су остали ненасељени због земљотреса и других природних непогода имају надлежност да продају напуштене куће без дозволе власника, то није случај у Патрики и другим сличним градићима.

Прва препрека коју градоначелник наводи је то што у овом месту мора да се зна ко је власник или наследник да би се располагало некретнином: „Тек тада можемо да понудимо некретнине на продају – уз њихову сагласност, што процес чини веома компликованим“.

Фјордализо објашњава да је град добио „позитиван одговор“ само од 10 власника након што је послао јавни позив власницима да се укључе у пројекат „Кућа од једног евра“, али да су се повукли у последњем тренутку. Остали никад нису одговорили.

Јавни позив без одзива

Фјордализо сматра да су они који су се предомислили можда то учинили због проблема са другим рођацима који су имали удео у власништву исте имовине.

Напуштене зграде у старим италијанским градовима понекад су подељене између више наследника који поседују само део – попут купатила, балкона, кухиње – и, према италијанском закону, ништа се не може продати без писмене сагласности свих наследника.

У прошлости је био обичај да деца наслеђују делове своје породичне куће, попут дела земљишта, бунара и воћњака. Али није увек гаранција да ће рођаци и даље бити у добрим односима или бити у контакту уопште.

„Покушаји да се располаже оваквим некретнинама махом завршава у ћорсокаку јер је већина рођака који деле исту имовину у сукобу или нису могли да се договоре око продаје. Неки су једва разговарали или познавали једни друге, многи живе у удаљеним градовима или иностранству“, објашњава градоначелник.

У неким случајевима, имовина никада није била званично подељена наследницима, тако да је линија власништва прекинута у неком тренутку без назнака ко би требало да буде власник сада.

Проналажење потомака власника који су већ дуго у иностранству, углавном у САД, Канади и Аргентини и у међувремену променили презимена веома је тежак задатак. Такође, постоје и они који су имовину пребацили на нове власнике који нису мештани, а да о томе нису обавештене надлежне градске службе.

„То је као да тражите иглу у пласту сена“, додаје градоначелник. Једине две напуштене куће у Патрики које су продате у оквиру понуде од једног евра имале су јасну власничку ситуацију, тако да није било потребно трагати за рођацима четвртог колена или чукунунуцима.

Породичне везе

У ситуацијама када су породичне свађе у игри, рођаци би могли да одлуче да не продају свој део због правних питања везаних за наследне спорове, или чак као вид освете.

Првобитни власници који већ годинама живе на другом месту можда су опрезни при јављању властима како не би били приморани да плаћају заостале порезе за своју имовину, као и накнаду за одлагање отпада, што је око 2.500 евра годишње, плус неплаћене рачуне за комуналије.

Још један разлог због којег пројекат „Кућа за евро“ никада није заживео у овом градићу могао би да буде стање напуштених кућа. Неки објекти су превише запуштени за продају, чак и када ду власници спремни на то.

Становник Патрике Ђани Валеко и његова два брата одлучили су да напуштени дом својих родитеља понуде за продају како би видели шта ће се догодити, али су убрзо открили да је кућа далеко од пожељне.

„Мислили смо: Зашто не бисмо пробали? Чак и да је само за један евро, ослободили бисмо се гомиле бескорисног камења. Желели смо да сазнамо да ли је неко заинтересован да га купи“, каже Валеко.

„Били смо свесни да се после пола века дом наших родитеља претворио у рушевине. Кров и већина зидова су се срушили, а све је обрасло у траву и жбуње. Остао је само комад земље и ружна башта у срцу историјског центра“, јада се Ђани Валеко.

Према његовим речима, један од комшија користио је део куће који је у добром стању за одлагање својих старих ствари.

„Тада смо схватили да нико никада неће купити кућу. То је лоша инвестиција која захтева много новца за обнову куће. Више вреди купити малу сеоску викендицу у околини“, наводи Валеко.

Срећом, нису све напуштене куће у граду које би могле да се продају за евро у тако ужасном стању, а неке од њих изазвале су интересовање потенцијалних купаца.

„Неколико странаца је дошло због напуштених некретнина. Било је велико интересовање, али нажалост нисмо имали шта да им понудимо“, каже градоначелник и додаје да заинтересованих има и у САД и у Европи.

У међувремену, Фјордализо покушао је да смисли како би још могао да привуче придошлице.

Нови начини за оживљавање града

Градске власти недавно су финансирале реновирање фасада неких древних палата, што је навело неколико мештана да у потпуности преуреде своје старе породичне куће и почну да их користе након деценија пропадања.

Алесандра Паљароси отишла је корак даље и претворила вилу из 1950-их коју је наследио њен муж у елегантан пансион под називом „Патриција“.

„Поправили смо кров, којег практично више није било, и средили унутрашњост. Потез градоначелника нам је коначно дао добар изговор да у потпуности обновимо имовину која је ту бескорисно стајала“, истакла је Алесандра Паљароси, која је користећи нове пореске олакшице оживела локалну економију.

Они који одлуче да покрену неки пословни пројекат, попут пансиона или занатског бутика у старом делу града ослобођени су плаћања пореза на одношење смећа, рекламу и коришћење јавног простора на 10 година и одобрени су им порески кредити за трошкове реконструкције.

„За мале пансионе то би годишње износило укупно отприлике 1.200 евра уштеде пореза, што је значајан износ новца“, каже Паљароси.

Право на пореске олакшице имају и странци који планирају да се преселе у Патрику и покрену мали бизнис.

Захваљујући овим олакшицама до сада су отворена два нова пансиона и један ресторан.

Локални продавац некретнина Иларио Гроси, који води агенцију за некретнине „Имобил Лепини“, која се налази у оближњем граду Чекано, каже да је неколико америчких потомака емигрантских породица недавно посетило Патрику да погледа имање.

Али градске куће спремне за усељење по цени од 20.000 евра, показале су се привлачнијим.

„Постоји интересовање, али онда када виде у како су лошем стању старе куће, радије се одлучују за станове по принципу кључ у руке који су већ реновирани или су потребне само мање поправке“, додаје Гроси.

„Дакле, много је згодније купити један од ових новијих станова него узети стару зграду којој је потребна комплетна реконструкција и где би на крају коначни трошак био много већи.“

Упркос овим изазовима, Фјордализо није одустао од продаје неких од дуго запуштених кућа у граду, чак и ако то значи да мора да преговара са зараћеним рођацима.