Blizanci, piloti, kolege - Nenad i Aleksandar nadaju se da će im i sinovi leteti

Nenad i Aleksandar kažu da kao mali nisu sanjali da će se baviti ovim poslom. 

„Imati brata blizanca u toku školovanja, posebno za ovaj posao je vrlo specifično. Nosi neke dobre i loše strane. Na kraju, posao je takav i propisi, da stalno prolazimo kroz neke testove i neke ispite, i uvek je bila neka bojazan i neka trema dok onaj drugi ne završi ono što je pred nama", rekao je Nenad Raičević.

„Šta god on da radi, ili ja, uvek je onaj drugi u mislima sa ovim drugim, da to sve prođe kako treba i da uspešno izvršimo svoj zadatak", izjavio je Aleksandar Raičević.

„Mogu da kažem da imamo izuzetnu čast i privilegiju da radimo u ovoj jedinici sa stvarno izuzetnim profesionalcima i ljudima sa ogromnim letačkim iskustvom, da možemo da letimo, da nam oni veštine i znanje prenose, nama kao najmlađima, ovde, kako bi mi jednog dana, nekim budućim generacijama mogli da to prenesemo", dodao je Nenad Raičević.

„Biti pilot predstavlja jedan izuzetan i zanimljiv posao. Potrebno je tokom celog školovanja i karijere neprestano učenje i profesionalno usavršavanje", kaže Aleksandar.

„Mlade pilote gotovo nijedna kompanija nema na raspolaganju, tako da dolaskom braće Raičević, sigurno jedinica je dobila podmladak. Naravno, njih očekuje još dosta rada i usavršavanja, dosta provedenih sati u vazduhu", rekao je Nenad Nedić, komandant helikopterske jedinica MUP-a.

Njihov radni dan je jasno organizovan.

„Posle jutarnjeg brifinga, gde šef pilota dođe i podeli nam konkretne zadatke za taj dan, sledi priprema za let, jer mi u suštini procenjujemo sve elemente vezane za dati zadatak, nakon toga se upućujemo na zadatak, izvršavamo naše obaveze, i posle toga sledi kratka analiza gde sa starijim kolegama razmenjujemo iskustva i šta smo radili na konkretnom zadatku", objasnili su Nenad i Aleksandar.

A, to je veoma važan deo posla. Jer, svaki zadatak nosi sa sobom manje ili više opasnosti. Pa nije ni čudo što im mama nije bila oduševljena kada su obojica odlučili da budu piloti.

„Nismo imali nikog u porodici ko se bavio ovim poslom, mi smo eto prvi, ali nikad se ne zna, možda će neko posle nas, naši sinovi ovim da se bave. Što da ne", rekao je Nenad.

Helikopterska jedinica postoji od 1967. godine a skoro je dobila najsavremenije Erbasove helikoptere.

Braća Raičević tek treba da se usavrše za let na njima, do tada lete, između ostalog, na Gazelama, baš kao i sada kada smo ih ostavili u obavljanju redovnih zadataka.