У Банатском Карловцу и Великом Градишту већ у 8 часова жива у термометру је достигла 30 подељак.
Степен мање је у Београду, Ћуприји, Кикинди, Зрењанину и на Палићу.
Најхладније је у Сјеници где је 17 степени.
среда, 17.07.2024, 05:50 -> 08:03
Извор: РТС
Претежно сунчано и веома топло. Средином дана и после подне понегде пљускови с грмљавином. Највиша дневна температура од 35 до 39 степени, у Београду 37. Од петка најављено освежење.
У Банатском Карловцу и Великом Градишту већ у 8 часова жива у термометру је достигла 30 подељак.
Степен мање је у Београду, Ћуприји, Кикинди, Зрењанину и на Палићу.
Најхладније је у Сјеници где је 17 степени.
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:
- Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на дисајне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражајног кашља и отежаног дисања.
- На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
- На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.
- Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.
- УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
- Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте
- Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.
- Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу
Дехидрација: Боравак на високим температурама и последично знојење може брзо исцрпити телесне течности, што доводи до дехидрације. Симптоми дехидрације укључују жеђ, сува уста, слабост, умор, вртоглавицу и потешкоће у концентрацији.Тешка дехидрација захтева медицинску помоћ.
Хипертермија (прегревање организма) је стање код кога телесна температура расте изнад нормалних вредности. То може довести до озбиљних здравствених проблема као што су топлотна исцрпљеност или топлотни удар. На хипертермију су посебно осетљиви људи са кардиоваскуларним обољењима, старији и деца.
Топлотни удар: Ово је веома озбиљно стање које се јавља када се тело не може ефикасно охладити. Симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан пулс. Топлотни удар захтева хитну медицинску помоћ
Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама
Ветар слаб до умерен, југоисточни и источни, после подне и увече у скретању на северни и северозападни правац.
Најнижа температура од 15 на истоку и југоистоку Србије до 25 у Београду, а највиша од 35 до 39 степени.
Врео афрички ваздух заробљен је изнад Балканског полуострва и истока Европе. Без расхладних уређаја се не може, а они гутају киловате.
Тако је летња дневна потрошња електричне енергије до сада незабележена у нашој земљи, али и у суседству.
Коментари