Протести "огорчених"

Демонстранти широм света окупљају се данас како би подигли глас против неправди које су се продубиле због глобалне економске кризе, чији се терет сваљује на леђа милиона најсиромашнијих. Протести су одржани и у земљама бивше Југославије а број демонстраната у Србији је био симболичан.

Црни дим дизао се изнад центра Рима, који је поприште најмасовнијих протеста. Током демонстрација десетине излога је демолирано, а неколико аутомобила је запаљено. 

У нередима је повређено најмање 70 људи, од којих троје теже, преноси италијанска агенција Анса. Полиција је тек после употребе сузавца и водених топова успела да успостави ред. 

Италијанска телевизија РАИ јавила је да су најмање два пожара подметнута дуж руте којом су пролазили демонстранти, а неки су палили италијанске и заставе Европске уније.

У више немачких градова, од Берлина, преко Минхена, Лајпцига и Келна, па до Франкфурта, центра банкарске и финансијске моћи прве европске економије, окупило се више хиљада демонстраната, што су политичари левице и вође синдиката оценили као сигнал за аларм.

Испред зграде Европске централне банке у Франкфурту демонстрирало је око 1.000 људи против неправди растућег капитализма, узвијукући најчешће пароле ''Ви шпекулишете нашим животима'' и ''Ви тргујете нашом будућношћу'',

У Берлину се, такође, окупило око 1.000 људи, док се у Келну окупило неколико стотина људи тражећи ''праву демократију''.

Око 2.000 људи окупило се испред Катедрале светог Павла у Лонодону на протесту под називом "Окупирај Лондонску берзу".

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж обратио се демонстранитима. "Надам се да ће овај резултат овог протеста бити сличан процес ономе што смо видели у Њујорку, Каиру и Тунису", рекао је Асанж, алудирајући на револуције у арапском свету.

Протести су јутрос почели на Новом Зеланду и у Аустралији. У Окланду, највећем граду Новог Зеланда, на улице је изашло око 3.000 људи, који су певали и ударали у добоше како би изразили огорчење због похлепе корпорација, пренео је Ројтерс.

У Сиднеју је, испред централне банке Аустралије, демонстрирало око 2.000 људи, међу којима су били и представници абориџинских група, комунисти и синдикалисти.

У традиционално уздржаној Азији, стотине људи прошетале су улицама Токија, док се неколико десетина грађана окупило испред америчке амбасаде у Манили, носећи транспаренте на којима је писало "Доле амерички империјализам" и "Филипини нису на продају".

Демонстрације су одржане и у Хонгконгу у Кини. Стотинак људи протестовало је испред зграде берзе у Тајпеју, узвикујући "Ми представљамо 99 одсто Тајвана".

Полиције широм света су у стању приправности, посебно у градовима попут Лондона и Атине, који су ове године били поприште насилних демонстрација.

Позив преко Интернета

Активисти из 78 земаља позвали су преко Интернета људе да данас изађу на улице и тргове 868 градова на свим континетима - у Европи, Јужној и Северној Америци, Азији, Африци.

"Ујединимо глас против банкара и политичара", "Ми нисмо роба у рукама политичара и банкара. Ми одлучујемо о својој судбини", "Време је да се ујединимо! Време је да нас чују! Народи света, подигните се!", пише у порукама које се могу прочитати на Твитеру и Фејсбуку.

Истовремено, Влада у Атини тврди да штрајкови угрожавају интересе земље. Иако је грчки министар финансија упозорио синдикате да се не играју ватром, демонстранти су ноћас палили барикаде на путевима у престоници.

Због штрајка запослених у јавном превозу, замро је градски саобраћај, а блокирани су и главни царински прелази. Синдикати позивају на генерални штрајк 19. октобра, заузимање парламента и спречавање нових злочина против радника.

Португал се, такође, спрема за штрајк. Велики број младих нема посао и живи са родитељима, што води све масовнијем незадовољству. Стопа незапослености виша је од 12 одсто.

Данашњи дан требало је да обележи прво глобално показивање снаге покрета "Огорчени", који се спонтано родио на мадридском тргу Пунта дел Сол, да би преко атинске Синтагме и Волстрита почео да се шири светом.

Покрет огорчених је мирни бунт против "корпоративне похлепе" оних који у својим рукама држе финансијску, а самим тим и политичку моћ.