Утоја поново отворена

Норвешки министар правде Кнут Сторбергет изјавио је да жали због грешака у одговору на нападе у којима је Андерс Брејвик убио 77 људи јула месеца, што је до сада најјасније признање владе да су неке критике на рачун полиције биле оправдане.

"Сви морамо да изразимо жаљење због грешака", рекао је Сторбергет дневнику Афтенпостен, уочи посете 180 новинара острву Утоји, где је масовни убица Андерс Брејвик масакрирао 69 људи у омладинском кампу.

Осам људи је погинуло неколико часова раније у експлозији аутомобила бомбе који је Брејвик поставио испред зграде где је било седиште премијера у центру Осла.

Норвешка је први пут отворила за новинаре острво Утоју које се налази четрдесетак километара североисточно од Осла.

Најоштрије критике односиле су се управо на то зашто је полицији требало скоро сат времена да дође до острва пошто је добила позив.

Сторбергет је преузео одговорност за "погрешне процене" у одговору, укључујући и нетачне информације које је полиција давала породицама неких од жртава, али је рекао да нема планове да поднесе оставку због тога.

Више од 180 новинара и сниматеља обишло је Утоју, популарни рекреациони центар где је више од 500 чланова подмлатка норвешке Радничке партије присуствовало летњем кампу када је Брејвик на њих отворио ватру.

Брејвик је пуцао непрекидно сат и по у кампу и око њега, а предао се тиму специјалаца чим су стигли на место догађаја, скоро сат времена пошто је позвана полиција.

Норвешки истражни органи кажу да верују да је Брејвик, који је рекао да је за циљ узео Радничку партију јер је допустила да превише муслимана дође у Норвешку, деловао сам.

Адриан Пракон, 21-годишњак који је преживео напад на Утоји, каже да је поновно отварање острва важно како би људи схватили шта се тамо догодило.

Они који су преживели напад описали су како су се скривали и бежали у воду како би избегли метке. Када су специјалци стигли, нападач, који је имао две пушке, мирно се предао.

То је био најтежи масакр у Норвешкој после Другог светског рата и највеће масовно убиство које је извео појединац у новијој историји.

Пре смртоносног напада, Брејвик је од јесени 2009. активно припремао своје нападе, према властитом документу од 1.500 страница, објављеном на Интернету пре самог убилачког похода.

У том документу, који врви од мржње ислама и антимарксистичких ставова, Брејвик је у детаље описао припреме и спомињао "употребу тероризма као средства за буђење маса" уз навођење да очекује да ће га сматрати "највећим монструмом после Другог светског рата".