Ким избегао Трампа, а нуклеарни арсенал ставио ван домашаја преговора - како су Русија и Кина ојачале позицију Пјонгјанга
Пре самита АПЕК-а у Шенџену амерички председник Доналд Трамп изјавио је да ће се током његовог трајања можда сусрести и са лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном. Међутим, вођа комунистичке државе није отпутовао на тај догађај, чиме је практично избегао састанак са америчким председником. Политички коментатори и новинари у Источној Азији сада настоје да одгонетну разлоге за то и предвиде да ли ће у будућности до таквог сусрета уопште доћи.
У кинеском граду Шенџену одржан је самит Организације за економску сарадњу у Азијско-пацифичком региону (АПЕК), који ће ући у историју захваљујући састанку председника три највеће светске силе: Кине, Русије и САД.
Но, пре састанка три лидера, који су издали декларацију у којој су се сагласили да ће у будућности разговарати о модалитетима за умањивање ризика од нуклеарног рата, шеф америчке државе дао је изјаву новинарима у којој је наговестио могућност да се у Кини састане са генералним секретаром Радничке партије Северне Кореје и председником те државе Ким Џонг Уном.
Али, још увек млади вођа комунистике династичке земље са севера Корејског полуострва том позиву се није одазвао - он није нашао за сходно да се оде у Шенџен иако његова држава географски припада региону Азија-Пацифик и учешће у конференцији АПЕЦ-а може донети немале политичке и економске бенефите.
Непредвидљиви Трамп
Мада су ћудљивост и несталност карактеристике Трампове личности и политике, па је немогуће предвидети да ли ће идеја о америчко-севернокорејском самиту заиста бити реализована у (ближој) будућности, у престоницама источноазијских савезника САД Сеулу и Токију страхују да би то могло да се деси. На ту помисао наводе их не само поменута Трампова изјава и његове очигледне симпатије за Ким Џонг Уна, већ и прошло искуство - чињеница да се током свог првог мандата, у 2018. и 2019. години, Доналд Трамп чак три пута састао са севернокорејским вођом - у Сингапуру, Ханоју и на граници две Кореје.
Тада је највећа тема преговора био захтев САД да влада у Пјонгјангу обустави нуклеарне пробе и одрекне се поседовања нуклеарних реактора, горива, бомби, као и даљег развоја нуклеарног оружја. Заузврат, САД би се заложиле да се укину економске санкције против Северне Кореје, односно, повуку неке од резолуција УН које осуђују Пјонгјанг због развоја нуклеарног и ракетног наоружања.
Незаинтересовани Ким
Међутим, сада, седам година касније, јасно је су захтеви да се Пјонгјанг потпуно одрекне нуклеарног оружја сасвим нереални .
На то указује и чињеница да је севернокорејски лидер, упркос Трамповом позиву на виђење и похвалама које му он редовно упућује, ипак одлучио да не путује у Шенџен. Мада у Источној Азији има и оних који сматрају да Ким није желео кратак сусрет на маргинама самита који би остао у сенци састанка лидера три велике силе, његова одлука да не оде у Шенџен се углавном тумачи као израз уверења да му сусрет са америчким председником не може донети ништа заиста корисно.
Јер, Демократска Народна Република Кореја (ДНРК) је у протеклих седам година проширила свој нуклеарни арсенал, унапредила пројектиле и усавршила и диверсификовала њихове лансере. Она сада, процењује се, има бар око 60 нуклеарних бојевих глава и такође поседује интерконтиненталне ракете на чврсто гориво, које могу да досегну читаву територију САД и буду брзо испаљене, што значи да дају врло мало времена противнику да их открије и неутралише пре лансирања. Верује се и да Северна Кореја има и бар једну подморницу која може да под водом лансира пројектиле са нуклеарним бојевим главама, што даље компликује једначину одбране за оне који се нађу на нишану власти у Пјонгјангу.
Штавише, ДНРК сада има војни споразум са Руском федерацијом у којем стоји да ће јој Москва притећи у помоћ у случају да буде нападнута, што значајно јача њену међународну политичку и војну позицију. Северна Кореја последњих година, захваљујући општем продубљивању сарадње са Русијом и обнављању трговинских веза са Кином и економски стоји знатно боље него за време првог Трамповог мандата, када је био не само под санкцијама Запада, већ и политичким и економским притиском Кине да се одрекне нуклеарног оружја.
Зато је јасно, сматрају јапански и јужнокорејски војни коментатори, да више није реално од Пјонгјанга тражити да пристане на денуклеаризацију. То, уосталом, сугерише и политика новог јужнокорејског председника Ли Џе Мјуна, који је у више наврата изјављивао да би његова држава у евентуалним преговорима за потписивање трајног мира са Северном Корејом тражила обустављање или замрзавање нуклеарног програма Пјонгјанга (а не потпуну денуклеаризацију).
Из истих разлога Киму више не требају Сједињене Државе и укидање санкција Запада - Северна Кореја се већ прилагодила животу под режимом тих санкција и сада добро живи захваљујући обнављању веза са два дивовска суседа, Русијом и Кином, с којима је од пре неколико месеци повезују и два нова моста.
Неизвестан сусрет председника Трампа и Кима
Такође, могуће је и да је Ким увидео да су Трампови излети у политику Корејског полуострва једна врста позоришта или покушаја да се пред америчком публиком брзо зараде поени кад ништа друго не иде како треба. Могуће је и да он сматра да сада, након што је услед великог пораза Републиканске партије на парламентарним изборима Трамп видно ослабљен, ништа што би евентуално било одлучено током сусрета два лидера не би могло да буде спроведено са америчке стране.
Због свега овога се поставља питање да ли ће уопште (ускоро) доћи до сусрета два лидера, и ако да, о чему би они тада могли да дискутују.
По мишљењу новинара јапанског часописа "Гендај бизнис", који се плаше таквог сусрета јер би сепаратни договор САД и Северне Кореје о безбедности могао да озбиљно угрози интересе њихове земље, на листи тема за разговоре могли би да се нађу питање потписивања споразума о формалном окончању Корејског рата и, евентуално, питање редукције броја нуклеарних глава или заустављања севернокорејских нуклеарних проба, при чему би САД узвратиле умањивањем заједничких војних вежби са јужнокорејском армијом или укидањем дела санкција против Пјонгјанга.
Кинеско одобравање као благослов и клетва
На маргинама конференције у Шенџену састали су се председници Кине Си Ђинпинг и Јужне Кореје Ли Џе Мјун, а јужнокорејски медији су са пуно пажње пренели речи кинеског домаћина да подржава ангажовање САД у свим врстама преговора на Корејском полуострву.
То у принципу одговара Сеулу, јер у случају потписивања трајног мира и безбедносног отквира за будућност, он без потпоре Вашингтона не би могао да за себе избори најбоље услове, пошто Пјонгјанг, осим нуклеарног оружја, иза себе има и моћне пријатеље Русију и Кину.
Међутим, кинески лидер је том изјавом практично аминовао евентуални будући сусрет председника Трампа и Кима. То, пак, не одговара Јужној Кореји, која је током првог Трамповог мандата у потпуности била изостављена из његових разговора са севернокорејским лидером - разговора који се, наравно, директно тичу и њене безбедности, и која жели да буде присутна за преговарачким столом у тренуцима када се буде одлучивалп о разоружавању или успостављању трајног мира на Корејском полуострву.
Остаје, наравно, да се види да ли ће севернокорејски вођа пристати на сусрет са Трампом или ће наставити да га избегава. Он одуговлачењем практично шаље поруку САД да је довољно војно и економски снажан и да ће овог пута Вашингтон морати да направи осетне уступке ако жели детант.
Такође, тиме што не подлеже ласкању од стране председника Трампа, он на неки начин истовремено и Москви показује да јој неће окренути леђа у часу када она (практично) води рат против НАТО пакта, који предводе САД.