Корејски председник осудио Израел због агресивне ратне политике

У Републици Кореји расте забринутост услед наставка сукоба у Персијском заливу, а оштрица критике за раст цена горива, пад вредности акција на берзи и друге негативне последице тог рата са највишег места се усмерава на Израел, који се види као одговоран за то што није у потпуности успостављен недавно предложени двонедељни прекид ватре.

Наиме, јужнокорејски председник Ли Џе Мјун поставио је крајем прошле недеље на свом званичном рачуну на друштвеној мрежи "Икс" узнемирујући видео у којем израелски војници са врха зграде, шутирајући ногама, бацају онемоћало (могуће, беживотно) тело измученог палестинског младића. 

Он је те драматичне снимке пропратио коментаром: "Морам да проверим да ли је ово истина и, ако јесте, које мере су предузете" и додао да се "(такви) злочини почињени током трајања непријатељстава не разликују од проблема жена за утеху који смо ми покренули и масакра над Јеврејима (холокауста)". 

"Жене за утеху" је еуфемизам којим се колективно означавају жртве које су током јапанске окупације Корејског полуострва присилно или преваром одвођене у бурдеље тадашње Јапанске царске војске и председник Ли је, позивајући се на ту колективну трауму Корејског народа, чини се, желео да нагласи како су убиства и мучење ратни злочини без обзира ко их је и када починио.

Последњих година питање извињења и обештећења за остареле корејске жртве оптерећивало је односе Сеула и Токија и мада је политичко трвење у вези њега између те две владе донекле утихнуло, "жене за утеху" и даље су моћан колективни окидач осећања у Јужној Кореји када су у питању рат и ратни злочини.

У додатној објави Ли је истакао да се међународни хуманитарни закони морају поштовати у свим условима и да очување људског достојанства мора бити највиши приоритет. 

Препирка са Израелцима

На објаве корејског председника израелске власти (Министарство иностраних послова) су одговориле речима да је видео преузет са сајта који је познат по антиизраелским садржајима, те да снимак нема везе са садашњим ратним дејствима (против Ирана и групе Хезболах у Либану). Оне су додале да су у време када се инцидент десио израелски војници борили против тероризма и били изложени опасности по живот, као и да је истрага у вези њега већ спроведена. Оне су при том снажно осудиле председника Лија за "тривијализацију холокауста" и његове примедбе оцениле као "неприхватљиве". 

Јужнокорејски лидер је, међутим, узвратио коментаром да је "разочаравајуће да (у том одговору) нема никакве рефлексије у вези критике која долази од људи широм света који пате од радњи које представљају кршење људских права и међународног закона". 

Он је потом у новој објави додао и "да суверенитет свих земаља и универзална људска права морају бити поштовани и агресивни ратови спречени" - реченица која се у медијима тумачи као осуда израелског напада на Иран и Либан. 

Зашто сада?

Република Кореја и Израел генерално уживају добре међусобне односе, а једна илустрација тога је и споразум о слободној трговини који су склопили 2021. године. Обим годишње трговинске размене између две земље је око три милијарде долара. 

Отворена јавна критика израелске политике, нарочито са највишег места, врло је ретка не само у Републици Кореји, већ и међу другим азијским војнополитичким савезницима САД.

Отуд многи медији у Источној Азији, па и шире, постављају питање тајминга и намере иза објава јужнокорејског председника.

Коментатори се углавном слажу у оцени да тренутак објава није случајан, као ни да избор драматичног видеа снимљеног у околини Џенина није насумичан. По њима, јужнокорејски лидер је, скрећући пажњу на поступке Израела, покушао да направи притисак за окончање ратних дејстава у Заливу, који озбиљно сакате јужнокорејску економију и прете да изазову дубоку економску и друштвену кризу.

Треба рећи и да је председник Ли, по професији адвокат, који се у прошлости ангажовао на заштити људских и радничких права. 

Јужна Кореја пуно губи због рата у Заливу

Република Кореја, примера ради, седамдесет одсто својих потреба за нафтом задовољава из земаља Персијског залива. Одатле долази и око 90 одсто хелијума који се користи за производњу чипова, који су последњих година убедљиво највећи извозни артикал Јужне Кореје, који је у касе њених предузећа само прошле године донео фантастичних 173 милијарди долара. Чак 99 посто све робе коју Јужна Кореја увози из земаља Залива пролази кроз Ормуски мореуз. 

Сам председник Ли у другој половини марта позвао је народ на штедњу струје и горива - између осталог, да мање користи машине за веш и краће се купа.  

Такође, јужнокорејске компаније имају потписане уговоре у вези енергетских, инфраструктурних, медицинских и ВИ пројеката, као и продаје наоружања, у земљама Залива, који су укупно тешки неколико стотина милијарди долара. Само на Саудијску Арабију отпада око 30 милијарди - реч је о куповини нафте тог арапског краљевства, односно, корејских технологија за производњу нуклеарних реактора и норужања, те учешће Кореанаца у изградњи саудијског футуристичког града НЕОМ.

У Ираку, јужнокорејски конгломерат "Ханва" јужно од Багдада гради урбани комплекс у којем би требало да живи око 600.000 људи. У Катару, јужнокорејске компаније су ангажоване на изградњи метроа, стадиона и у радовима на Националном музеју. У Уједињеним Арапским Емиратима Јужнокореанци су изградили нуклеарну централу Барака, која је почела с радом прошле године и зависи од технолошког надзора, делова и ремонта који пружају јужнокорејске компаније.

Они планирају да уложе око 20 милијарди долара у изградњу дата центара у тој земљи, те очекују наруџбине наоружања тешке око 15 милијарди. (Најпознатији подухват јужнокорејских компанија у УАЕ је хотел "Бурџ калифа", највиша зграда света, чију изградњу је предводио јужнокорејски конгломерат "Самсунг").

Отуд, губици које Република Кореја трпи због сукоба у Заливу који су иницирали Израел и САД су огромни - чак се може рећи: шокантних размера, па је јасно да њено руководство снажно прижељкује што брже окончање те кризе.