Референдум на Исланду о враћању дуга

Према делимичним резултатима референдума, од око 70.000 гласача, њих 93 одсто је било против споразума, јавио је Ројтерс.

На референдуму је 230.000 Исланђана упитано да ли одобравају договор о исплати Великој Британији и Холандији новца пошто су те земље обештетиле штедише које су изгубили новац са онлајн рачуна којима је руководила пропала исландска банка "Лендсбанки".

Потребно је да Исланд одобри споразум са Британијом и Холнадијом како би се одблокирала страна помоћ за његову посрнулу економију.

Након што је исландска онлајн банка "Ајсејв" пропала 2008. године, британска и холандска влада су својим штедишама надокнадиле 3,9 милијарди евра изгубљених штедних улога.

Исландски парламент је крајем децембра 2009. прихватио закон о враћању новца Великој Британији и Холандији, али је због незадовољства грађана исландски председник Олафур Рагнар Гримсон неколико дана касније одбио да га потпише, па је о томе расписан национални референдум 6. марта.

Истраживања показују да је референдумско "НЕ" било неизбежно, јер већина грађана сматра да треба договорити бољи план о повратку новца. То не изненађује, јер се земља бори да изађе из најдубље рецесије, али би такав исход гласања могао да доведе у питање стране кредите Исланду и његове европске интеграције.

Британија и Холандија већ су обештетиле 420.000 својих грађана чија је уштеђвина пропала банкротом интернет "Ајсејв" банке.

После неуспелих преговора Рејкјавика Лондона и Хага о враћању тог новца Исланђани се о предлогу изјаснили на референдуму.

Тај план раније је прихватио парламент али је, због незадовољства у земљи, председник одлучио да се о њему изјасне грађани.

"Боље је да кажемо НЕ и покушамо да се договоримо о прихватљивијем плану. Желимо да будемо одговорни и платимо дуг. Али то морамо да урадимо тако да не банкротирамо, због наше деце. Сви треба да гласају против овог закона. Морамо да платимо, иако то не желимо. Хоћемо бољу нагодбу за исплату, иако смо банкротирали",  кажу анкетирани грађани.

Ставу већине грађана земље леда и вулкана у прилог иде и бојкот референдума од премијерке, која тврди да су се на преговарачком столу нашли бољи предлози за исплату дуговања.

"Британија и Холандија не би требале да Исланду зарачунавају веће камате и профитирају на нашим проблемима. Испунићемо наше обавезе, не молимо ни за шта и никада нећемо", каже премијерка Исланда Јохана Сигурдадотир.

Невоље "Нордијског тигра" чијим су становницима сви до недавно завидели на стандарду почеле су колапсом финансијског сектора, темеља његове економије. Негативни резултат референдума могао би да доведе у питање стотине милиона долара кредита ММФ-а и чланство у Европској Унији.