Трагичан крај кубанског дисидента

Познат кубански политички затвореник Орландо Запата Тамаjо умро је, после осамдесетпетодневног штрајка глађу, који је почео захтевајући боље услове у затвору, саопштила је независна Кубанска комисија за људска права.

Четрдесетдвогодишњи Запата је умро у болници у Хавани, где је био смештен и примао инфузију да би се одржао у животу, саопштио је активиста Комисије Елизардо Санчез.

"То је велика трагедија за његову породицу, покрет за људска права на Куби и кубанске власти, пошто ће његова смрт изазвати протесте не Куби и у иностранству", рекао је Санчез агенцији Ројтерс.

"Његова смрт показује тоталитаристичку ароганцију, чија дела сада почињу да се одражавају на људске животе", реко је Санчез, додајући да су кубанске власти морале да учине све да спрече његову смрт.

Oдбиjao храну упркос погоршању здравственог стања

Орландо Запата, водоинсталатер из источне кубанске провиниције Олгин, налазиo се у затвору од 2003. године, где служи казну од 25 година, због непоштовања и пружања отпора комунисточким властима Куба, као и организовања јавних нереда.

"Убили су Орланда Запату. Смрт мога сина је убиство с предумишљајем. Урадили су оно што су хтели. Окончали су живот борца за људска права", преноси Мајами Хералд речи Запатине мајке Реина Луиса Тамајо.

Она тврди да су њеног сина затворски стражари тукли најмање три пута дневно, због чега је и почео штрајк глађу. Када је стигао у болницу био је "кост и кожа". Толико је био мршав а су инфузију морали да му дају у вратну вену, тврди Реина Тамајо.

Упркос погоршању здравственог стања Запата је наставио да одбија храну.

Кубанска комисија за људска права наводи да на Куби има 200 политичких затвореника. Власти дисиденте сматрају плаћеницима Сједињених Америчких Држава, који раде против владе.

Амерички сенатор, са Флориде, Бил Нелсон је рекао да је запатина смрт "тужно подсећање на трагични цену угњетавања и диктатуре која обезвређује људски живот".

Запатина смрт је први случај изгладњивања на смрт неког дисидента, у последњих 40 година. То се последњи пут догодило 1972, када је студентски лидер и песник Педро Луис Бојтел умро у затвору штрајкујући глађу, наводи лист Мајами Хералд.