Французи на улицама траже да плате прате инфлацију, премијерка заобилази скупштину
Француска се суочава са протестима јер инфлацију не прате плате. На могућу политичку нестабилност указује и одјек одлуке да се буџет за 2023. усвоји без изгласавања у Националној скупштини.
Французи су опет на улицама – кренуло је од штрајка запослених у компанији за прераду нафте, а редови пред пумпама претворили су се у колоне у протестима. И једни и други би да плате прате инфлацију, иако је она у Француској шест одсто, готово упола мање него у остатку еврозоне.
"Француска се у суштини није опоравила ни под влашћу претходних председника и сам избор Емануела Макрона, први и оно што се од њега очекивало у другом мандату, јесте да реши и та економска питања. Код Француза постоји једна већа осетљивост него код других народа на њихов животни стандард, они се сада плаше да не осиромаше", објашњава Александра Колаковић са Института за политичке студије.
Незадовољство је нарасло због одлуке да буџет за следећу годину прође мимо Националне скупштине. С обзиром на то да Влада има тек релативну већину од јунских избора, искористили су ту уставну могућност.
Лопта је сада у дворишту опозиције – изгласавање неповерења Влади. Срећом по Макрона и Елизабет Борн, левица и десница ће тешко ујединити гласове за смену Владе.
"Цела ова ситуација говори о слабости Макронове владе, односно Владе Елизабет Борн. Она не може да пронађе, није сигурна у неку од опозиционих странака са којом би евентуално могла да прогура буџет. Пошто није сигурна, она користи механизам генерала Де Гола 49.3 – или сте против мене, ако нисте, ако ми не изгласате неповерење, закон и буџет је прошао", истиче Слободан Зечевић са Института за европске студије.
Различити ставови Париза и Берлина
Неизвесно је како ће проћи иницијатива у оквиру ЕУ за ограничење цене гаса. Берлин и Париз о томе другачије мисле. Одложили су и заједничку седницу влада јер делегације не успевају да приближе ставове о бар два кључна питања: Гасу и наоружању. Французи кажу - немају сви 200 милијарди евра да помогну грађанима и привреди у енергетској кризи. Имају замерке и на немачки предлог - Европски небески штит, због куповине оружја од Вашингтона.
"Они имају комплетно наоружање које производе и стално говоре Немцима - купујте наше, али Немци су у партнерству са САД и они су чврсто укључени у НАТО и увек набављају америчку опрему. То је проблем који ће трајати дуго, све док се не постигне политички договор између Француске и Немачке да ће бити изграђена потпуно аутономна, самостална европска одбрана", сматра Зечевић.
Александра Колаковић подсећа да је Француска Немачкој већ упутила једну врсту помоћи у гасу. "То је само око два одсто немачких потреба, али свакако да представља један израз добре воље. Са друге стране, Немачка се обавезала да ће помоћи Француској ако дође до несташица електричне енергије", рекла је Колаковићева.
Нарушавање равнотеже страха
Када је Емануел Макрон рекао да у случају да Русија употреби тактичко нуклеарно оружје у Украјини, Француска не би узвратила, немачки Шпигл оценио је да, док амерички председник говори о Армагедону, изјава председника једине нуклеарне силе у ЕУ, нарушава равнотежу страха.
"Емануел Макрон остаје један од ретких лидера са Запада који показује спремност за неку врсту политичког решења која би привремено довела до обуставе сукоба. Разлози су једноставни, штета коју плаћа ЕУ и нарочито њене најпросперитетније чланице од овог сукоба је далеко већа од оне коју сноси Вашингтон", напомиње Младен Лишанин са Института за политичке студије.
Макрону се памти изјава – не смемо дозволити да Русија буде понижена. Француска се са критикама суочава и због, како се оцењује, слабијих испорука оружја Украјини. Иако на украјинско ратиште стижу хаубице и системи, неопходни баш за одбрану од ракета и дронова.
Коментари