Вашингтон и Пекинг шаљу јасне сигнале – од чега зависи да ли ће Трампов одлазак код Сија бити историјски или симболичан

“Радујем се сусрету са Сијем, лидером кога сви поштују“, поручио је амерички председник Доналд Трамп, припремајући се за државну посету, како је рекао, "невероватној земљи" Кини, која званично почиње данас и трајаће до петка.

Двојица председника разговараће о бројним темама, од актуелних међународних као што је Блиски исток, до горућих билатералних попут трговине, царина, вештачке интелигенције.

Самит на нивоу лидера почиње данас, али билатерални састанци трају од почетка недеље, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а Стефан Владисављев из београдског Фонда за политичку изузетност.

“Секретар финансија Скот Бесент је имао састанак са вицепремијером Кине и мислим да ће, као и увек на овим састанцима, највеће ствари бити договорене или су можда већ и договорене. Најчешће се ове ствари на лидерском нивоу не формализују, али у одређеном смислу доводе до онога што ће бити конкретне реперкусије“, рекао је Владисављев.

Трговина као ударна тема, али... 

Напомиње да је овај самит, у моменту када је заказиван прошле године, у фокусу имао нека друга питања у односу на она која ће вероватно имати у наредна три дана.

“Дакле, очекивало се да ће на овом самиту бити постигнути одређени споразуми у пољу трговине и трговина је требало да буде ударна тема. Међутим, са свим овим што се издешавало на глобалном нивоу, не само са ратом на Блиском истоку, већ и са америчком интервенцијом у Венецуели, с обзиром на то да је Венецуела изузетно близак пријатељ и, трговински партнер Народној Републици Кини, неке друге глобалне теме ће такође ући у дневни ред", рекао је Владисављев.

Напомиње да је, што се тиче међусобних односа, за Америку главна економска безбедност.

Подсећа да је последња посета америчког председника Кини, такође Доналда Трампа, била пре скоро десет година, те да је парадоксално након те посете, која је окарактерисана као сјајна, врло брзо започео трговински рат између две државе.

“И тај трговински рат, који јесте отпочео на иницијативу САД, довео је до тога да смо са новим доласком Трампа имали царине које су се подигле на више од сто одсто, што је знатно утицало на трговину између две државе”, каже Владисављев.

Шта би за Трампа био успех, а шта жели Си

Стога је, напомиње, главни и основни циљ Доналда Трампа, још у самој најави овог самита, да се Кина обавеже на куповину одређеног броја производа из САД, као и да се обезбеди приступ кинеском тржишту по питању одређених критички важних сировина, односно ретких минерала.

“И уколико се на том пољу постигне успех на билатералном нивоу, то ће се сматрати као један конкретан резултат овог самита“, каже Владисављев.

Што се тиче глобалних тема, истиче да је за Кину доминантна тема мирне коегзистенције.

“Неће се у Пекингу сада постићи мировни споразум по питању Ирана, али ће свакако бити од стране Пекинга послате поруке које ће указивати на то да је неопходно разрешавати ситуацију која је везана и за Ормуски мореуз, али и генерално за ситуацију која је везана за америчку улогу на глобалном нивоу, где Кина види Америку као хегемона који се труди да обликује глобални систем по свом лику“, објашњава Владисављев.

Јасни сигнали из Вашингтона и Пекинга

Међутим, додаје да због непредвидиве реторике Доналда Трампа током његовог другог мандата није једноставно анализирати потезе у америчкој спољној политици.

“Имали сте вишенедељне најаве да ће једна од главних тема састанка бити разговор о рату у Ирану. Трамп је, пре него што је ушао у авион, рекао: 'Да, то ће бити једна тема, али имамо ми много битније теме о којима ћемо разговарати'", указао је Владисављев.

Напомиње да се не може унапред знати ни какав ће бити однос Трампа према Кини и према овом самиту, али да су тренутни сигнали јасни.

“Сигнали који долазе из Беле куће, сигнали који долазе од америчке администрације, јесте да се тежи пре свега постизању једног трговинског споразума или барем да се у оквиру оних индустрија које су важне за САД, то су пре свега пољопривреда у контексту Кине и приступ минералима – да ће то бити нешто што би могло да доведе до једног конкретнијег Трамповог приступа”, каже Владисављев.

Поручује и да је Трамп човек који се труди да постиже договоре, али да су његови поступци непредвидиви уколико договори не иду по његовом правцу.

“Ми ћемо то моћи да тумачимо тек када будемо видели који су конкретни резултати овог самита”, додаје Владисављев.

Један од билатералних спорова између две земље су америчка ограничења за технологију, а вештачка интелигенција је постала кључни аспект и технолошког, али и геополитичког надметања.

“Постоји неколико категорија у оквиру сектора економске безбедности које САД сматрају за релевантно такмичење са Кином, а, вештачка интелигенција је један од ретких области где Американци признају да су Кинези отишли корак даље од њих“, каже Владисављев.

Сматра и да је паметно што је Трамп позвао познате бизнисмене, попут Илона Маска и Тима Кука, да буду део његовог тима, јер указује на то да у односима великих сила постоји велика међузависност – пре свега економска.

“Нема велике кинеске, нема велике америчке компаније која нема барем своје производне капацитете у оним основним компонентама у Народној Републици Кини. И ако хоћете да покажете и неки сигнал добре воље, ви ћете довести оне људе са којима Кина има добру комуникацију, а то јесу амерички бизнисмени“, каже Владисављев.

Међутим, напомиње да су за Трампа царине биле једно од главних економских и политичких оружја од почетка мандата, те ће на крају политичка воља пресудити колико ће ти трговински односи бити олабављени - након што се договори постигну или не постигну.

Блокада Ормуског мореуза - какве су преговарачке позиције

Кључно међународно питање у разговору двојице председника биће блокада Ормуског мореуза. Кина је тражила да се тај пловни пут отвори и да се учини безбедним за трговину. Решење за овај проблем, који оптерећује глобалну економију и цену енерге-енергената, је једноставно, каже Владисављев.

“Американци треба да одблокирају мореуз, а Иранци треба да буду спремни да наставе да дистрибуирају своје залихе у глобалним ланцима снабдевања, као што су то и радили пре почетка овог сукоба. Неупитно је да је Кина изузетно заинтересована за ово питање због тога што велики проценат кинеског снабдевања нафтом долази управо из Ирана, управо кроз Ормуски мореуз и да они доста испаштају због ових блокада“, каже Владисављев.

Напомиње да са ограничавањем приступа тржишту нафте у Венецуели и сада са ограничавањем присуства тржишту нафте из Ирана, Кина потенцијално може ући у проблем – јер су јој главни ланци снабдевања пресечени.

“И због тога многи управо и ове сукобе и ове америчке интервенције тумаче не нужно као рат против Ирана или интервенцију у Венецуели, већ као неку врсту прокси сукоба са Народном Републиком Кином, како би им се ослабила позиција. Па, неки кажу, управо и због овог самита - да би Американци дошли на самит у бољој преговарачкој позицији“, каже Владисављев.

С друге стране, наглашава да су дипломатски капацитети Кине “фантастични“.

“Мислим даје Кина тренутно једна од најактивнијих држава, по питању дипломатских акција и да је њихова дипломатија изузетно комплексна јер не подразумева само политичка, већ и економска и социјална питања са којима су постигли изузетно велики утицај, велики успех у државама које су у развоју. Ми видимо шта се дешава и код нас и колико је од стране политичког врха Кина цењена, и поред одређених забринутости које је њихово присуство овде произвело и од стране ЕУ, али и од неких домаћих посматрача“, каже Владисављев.

Неупитно је, додаје, да је дипломатска моћ Кине један од разлога због којих је омогућено да се одређени наративи, па и они питању Тајвана, који је још једно важно питање за однос са САД, разрешавају по принципу одржавања статуса кво.

Има ли услова за постизање коначног мира

Упитан да ли то значи да Кина може да буде посредник у коначном постизању мира на Блиском истоку, али и на рат у Украјини, Владисављев каже да су велике силе неопходне за дугорочно постизање мира.

“Ми смо и у историји видели да су конкретни мировни споразуми постизани у оном моменту када су велики престали да се играју рата. А с обзиром на интересовање које Кина има и за Блиски исток, и за партнерство са Русијом - било би лоше занемарити и кинеску улогу уколико желимо да причамо о одрживости тог мира на дужи временски период”, закључио је Владисављев.

Напомиње да Кина у Ирану види свог пријатеља, те да се њена позиција не поклапа са ранијим Трамповим погледом на улогу коју Пекинг у том рату треба да има.

“Оно што Трамп види као улогу Кине јесте да смањи своје присуство у Ирану, а да с друге стране мотивише Иран да отвори пут ка ономе што јесу амерички захтеви“, каже Владисављев.

С друге стране, додаје, Кина и Си Ђинпинг се залажу за пут мирне коегзистенције – враћање на статус кво.

"Било какво евентуално окретање Ирана Западу би наштетило кинеској позицији на глобалном нивоу, а с друге стране ојачало америчку позицију како на Блиском истоку, тако и у глобалним токовима", наводи Владисављев.

Главни закључци са овог самита могу се, каже, очекивати тек када се он заврши.

“Кина је позната по томе да конкретне закључке износи након што се посао заврши. И то нису нужно много детаљне поруке. И да бисмо заиста могли да сумирамо, иако ће неупитно долазити до информација и у току самог самита, ја бих рекао да ми чак морамо да сачекамо да се Доналд Трамп врати кући”, каже Владисављев.