Русија тражи од Немачке астрономску одштету

Након 70 година од завршетка Другог светског рата, чланови руског парламента припремају радну групу за процену штете коју је нацистичка Немачка нанела Русији током рата. Руси траже aстрономску одштету – чак четири билиона евра!

Иницијатива је директан одговор на трговинске санкције које су Русији увели САД и ЕУ, због припајања Крима у марту прошле године, а и због пружања подршке проруским активистима на истоку Украјине, рекао је посланик Либералне демократске партије Русије Михаил Дегтјаров, предлагач иницијативе, пише Њузвик.

"Практично, Немачка није ништа платила СССР-у за сву штету коју јој је нанела током другог светског рата", рекао је Дегтјаров.

Руски посланик је додао да је после Конференције у Јалти, Русија Немачкој вратила неку имовину – углавном опљачкани намештај, одећу и индустријску опрему, као и неки ратни плен. Углавном, Русија није тражила од Немачке економску надокнаду", додао је Дегтјаров.

Према његовим речима, СССР-ов сателит, Источна Немачка, није био одговоран за репарацију зато што су она и СССР имали правно обавезујући уговор да не траже одштету.

С обзиром на то да ниједан такав уговор није направљен са Западном Немачком, каже Дегјатеров – а након што се СССР распао а две Немачке ујединиле – рачун за рат сада треба да падне на леђа њиховом модерном наследнику – Немачкој Федерацији.

"Што је још горе, Немачка наставља да наноси економску штету Русији, придруживањем санкцијама Европске уније", рекао је Дегтјаров, подсећајући на низ трговинских рестрикција које је Унија увела Русији, што је произвело кризу у руској економији и пад рубље.

Русија није једина земља која од Немачке тражи репарацију. У Грчкој су позиви за већом одштетом све гласнији у последњих неколико година, нарочито због немачких мера штедње наметнутих Грчкој.

Дегтјаров је један од оних Руса које су САД и ЕУ ставили на "црну листу" кретања, због тога што гласно подржава проруске активисте у Украјини. Међутим, он је одбацио санкције тврдећи да у иностранству нема никакву имовину.

"Toком трајања рата, 30 одсто наше земље и националног блага је уништено, а разорено је 1.710 великих совјетских градова, преко 70.000 мањих градова и села, 32.000 индустријске зоне, а 100.000 фарми је потпуно уништено", рекао је Дегјатеров, алудирајући на податке које је Стаљинов одбор прикупио током година после рата.

Према његовим речима, та материјална штета износи 600 милијарди долара. "Немачка плаћа компензацију за шест милиона жртава Холокауста, али игнорише 27 милиона убијених совјетских грађана, од којих је 16 милиона цивила", додао је Дегтјаров.

"Ако се све то узме у обзир, Немачка не дугује ништа мање од три до четири билиона евра наследнику Совјетског Савеза – Русији", каже Дегтјаров.

Руски посланик изразио је наду да ће и друге земље да оформе своје радне групе и да затраже накнаду од Немачке, чиме је директно позвао представнике Белорусије, Украјине и бивших совјетских република да се прикључе.

Председник комитета одбране руског парламента, адмирал Владимир Комоедов поздравио је иницијативу посланика Дегтјарова, жалећи сав "људски капитал" који је Совјетки Савез изгубио у рату.

Број коментара 25

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 18. август 2024.
26° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару