Шпански мисионар у Либерији оболео од еболе

Седамдесетпетогодишњи католички свештеник Мигел Пахарес тестиран је на еболу у болници у либеријској престоници Монровији и тест је био позитиван, наводи се у саопштењу шпанске хуманитарне организација Хуан Сјудад ОНГД, јавља агенција АФП, преноси Танјуг.

Отац Мигел у Либерији ради већ више од пет деценија, од чега последњих седам година у болници "Сент Џозеф" у Монровији, где се сада налази у карантину заједно са пет других мисионара.

Они су у карантин смештени у суботу, после смрти директора болнице од еболе.

Са њима се налазе и две жене, једна из Конга а друга из Гвинеје, за које је такође потврђено да болују од еболе, саопштила је организација "Хуан Сјудад".

Пахарес је у интервјуу "ЦНН ен еспањол" емитованом јуче, изјавио да би он и други мисионари из карантина желели да их пребаце у Шпанију на лечење.

Америчка хуманитарна радница Ненси Рајтбол која је раније оболела од еболе, авионом је пребачена из Либерије у САД, где ће лекари пратити њено стање пошто је пристала да прими експериментални лек, који досад није тестиран на људима.

Хуманитарна организација "СИМ" саопштила је да је стање Ненси Рајтбол (59) озбиљно, али стабилно.

Она је смештена у Универзитетску болницу Емори у Атланти, где се од викенда налази и њен колега, доктор Кент Брентли, оболео од исте болести.

Кент Брентли и Ненси Рајтбол су били чланови исте мисије хуманитарних и здравствених радника који су у Либерији учествовали у лечењу оболелих од еболе, али су се и сами заразили том смртоносном болешћу.

Брентли је радио као лекар у болници у близини либеријске престонице Монровије, док је Рајтбол била хигијеничарка, чији је задатак, између осталог, био да врши деконтаминацију на уласку и изласку из болничког блока где се лече оболели од еболе.

Истовремено, у болницу у Њујорку примљен је пацијент, који је недавно боравио у западној Африци, са симптомима сличним еболи.

У току су испитивања, а лекари су саопштили да ће за дан, два бити познат резултат.

Светска банка издваја новац за угрожене од еболе 

Председник Светске банке Џим Јонг Ким каже да ће та институција помоћи земљама и људима који су суочени са епидемијом еболе.

Како је каже, помоћ Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу намењена је за медицинске залихе и особље, а помоћи ће се и људима суоченим с економским тешкоћама због епидемије.

"Током епидемије САРС-а 2003. године научили смо да се такве епидемије могу догодити било где и да, када до њих дође, међународна заједница мора да реагује и успостави систем за спречавање њиховог поновног избијања. Одговорни смо за западни део Африке. Обезбедићемо краткорочну помоћ и изградити систем јавног здравља који становништво тих земаља заслужује", истиче Џим Јонг Ким.

Према најновијим подацима Светске здравствене организације, број умрлих од последица до сада најраспрострањеније епидемије еболе порастао је на 887.

У односу на претходни извештај СЗО од 31. јула, број жртава еболе порастао је за 158 и СЗО наводи да је од јануара у западној Африци забележено више од 1.600 случајева еболе.

Поред за сада најугроженијих земаља западне Африке - Либерије, Сијера Леонеа и Гвинеје - два случаја ове болесети забележена су у најмногољуднијој афричкој држави Нигерији.

Од еболе је умрло 358 људи у Гвинеји, 255 у Либерији, 273 у Сијера Леонеу и једна особа у Нигерији.

Ебола је хеморагична грозница за коју нема лека, ни вакцине, а њени симптоми су јака грозница, болови у мишићима, повраћање, дијареја, а у неким случајевима отказивање појединих органа и незаустављиво спољашње и унутрашње крварење.

Верује се да су носиоци еболе неке животиње које се лове за храну, нарочито слепи мишеви. Међу људима ебола се шири додиром са телесним течностима оболелог, укључујући зној, што значи да се може оболети и од самог додиривања зараженог.

Болест се први пут појавила 1976. године у ДР Конгу и добила је име по једној тамошњој реци.