Заоштравање ситуације у Нагорно-Kарабаху

Азербејџанско Министарство одбране саопштило је да је 13 азербејџанских војника погинуло током викенда, док су оружане снаге Нагорно-Карабаха потврдиле да је живот изгубило пет њихових војника, наводи агенција Асошијетед прес, преноси Танјуг.

Прекид ватре договорен је пре 20 година, после конфликта који је трајао шест година и у којем је на обе стране погинуло 30.000 људи, а милион било принуђено да напусти своје куће.

Русија, САД и Европска унија изразили су забринутост због избијања насиља и позвали обе стране да поштују режим прекида ватре, док Азербејџан и Јерменија оптужују једни друге за нарушавање примирја.

Министарство спољних послова Азербејџана саопштило је јуче да "сва одговорност за насталу опасну ситуацију пада на званични Јереван, који је наредио такве провокативне кораке", док је у суботу шеф јерменске дипломатије Едвард Налбандијан рекао да Баку игнорише позиве да се уздржи од провокативних акција и заоштравања ситуације.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је за Итартас да ОЕБС-ова Група Минск (којој копредседавају Русија, САД и Француска) предузима знатне напоре како би стране у конфликту усвојиле документ са политичким принципима за решавање.

Према његовим речима, неопходно је упорно наставити пружање помоћи Јерменима и Азербејџанцима да пронађу "формулације које ће бити погодне и за једне и за друге".

Портпаролка Стејт департмента Џен Псаки рекла је да "нема војног решења овог конфликта".

"Одмазда и даље насиље могу само да отежају достизање мирног решења", рекла је Псаки, преноси АП.

У недељу је Европска унија у саопштењу изразила забринутост због оружаних инцидената и позвала стране да поштују прекид ватре и наставе напоре за мирно решавање.

Јерменска агенција Арменпрес пренела је изјаву министра одбране Сејрана Огањана после сусрета са шефовима посланичких група у скупштини да у овом тренутку нема основа за обнову рата ширих размера и да војно-политичко руководство "чини све за ублажавање напетости".

Спор дуг четврт века 

Спор између Јерменије и Азербејџана траје од почетка 1988. године, после одлуке Аутономне пбласти Нагорно-Карабах, насељеног претежно Јерменима, да иступи из тада још совјетског Азербејџана.

У септембру 1991. године, у Степанакерту је проглашена Република Нагорно-Карабах, што је Азербејџан одбацио као нелегални акт и укинуо аутономију те области из времана СССР-а.

У Нагорно-Карабаху је 10. децембра 1991. године одржан референдум на ком се 99,89 одсто грађана изјаснило за потпуну независност од Азербејџана.

Оружани сукоб трајао је до 12. маја 1994. године, када је ступио на снагу Споразум о примирју и означен почетак мировних преговора под окриљем Групе Минск.

У конфликту је Азербејџан изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и, потпуно или делимично, седам рејона који се наслањају на њега.

Азербејџан инсистира на очувању територијалне целовитости, а Јерменија штити интересе непризнате републике, јер РНК није страна у преговорима.

Јерменски премијер Овик Абрамјан најавио је јуче да ће се председници две земље, Серж Саргсјан и Илхам Алијев срести 8. и 9. августа у руском црноморском летовалишту Сочију, како би размотрили ситуацију.

Лавров је рекао да се за крај ове седмице у Сочију планирају одвојени сусрети руског председника Владимира Путина са председницима Азербејџана и Јерменије и "када се сви они нађу на истом месту у исто време, вероватно неће моћи да прође без разговора о Нагорно-Карабаху".

"Наравно, разговараћемо са нашим партнерима из Азербејџана и Јерменије о томе како је могуће да ми, Група Минск, копредседавајући, пре свега, помогнемо јачању поверења и смањењу ризика конфронтације", рекао је шеф руске дипломатије Итартасу.