Све више младих одобрава насиље – да ли је дигитално само заменило физичко

Друг је протекле недеље тринаестогодишњаку умотао главу у фолију и снимао за Тик-ток и дечак је завршио у болници. У међувремену, стигли су резултати истраживања који показују да 52 одсто младих оправдава насиље. Сведено на једно одељење – то је више од половине ученика.

Више од половине младих сматра да је насиље у реду, а то је десет одсто више него прошле године и двоструко у односу на 2022.

Миљана Пејић из Кровне организације младих Србије наводи да су истраживањем била обухваћена питања и у којим ситуацијама млади одобравају насиље.

"Имали смо још једно питање у упитнику – у којим ситуацијама би они оправдавали насиље и најпопуларнији одговор, са 55 процента, да се мисли на насиље над починиоцима најтежих кривичних дела, на другом месту је то онда када полиција односно држава не ради свој посао, са неких 25 процената", рекла је Пејићева.

С друге стране, проценат младих изложених физичком насиљу значајно је опао у односу на 2023. годину – са 49 на 21 одсто. Мање је и вербалног насиља.

Смањен проценат насиља охрабрује психолошкињу Бранку Тишму, али рађа сумњу због чега је то тако.

"Охрабрује, али се поставља и питање, дилему – да ли то значи да су нам деца много мање у контакту, да много мање прoводе време или су се окренули виртуелном свету и различитим мрежама, па ту, кроз те медије испољавају различита повређивања", упозорила је Тишма.

Узроци насиља

Потврђено је и у истраживању – ту расту проценти, број младих који су били изложени дигиталном насиљу повећан је са 47 на 50 одсто.

"Знају да вам испричају све о томе, и на том нивоу су информисани, али како примењују – то је већ друго питање, јер су они сигурни да се њима неће десити то нешто што се другима дешава, знају за опасност, знају и за конкретне ситуације, али не поштују та правила, просто сматрају да то могу да избегну", истиче Бранка Тишма.

Миљана Пејић наводи да млади на првом месту као узроке насиља препознају породичне односе.

"На другом месту је лоша казнена политика и треће – можда највише забрињавајуће и што је најтеже променити – одсуство и пад вредности. Мислим да млади често виде да насиље није сакционисано, да иста правила не важе за све", сумирала је Пејићева.

И све време намеће се питање – ко су узори младих? Психолози предлажу да се, на пример, време недавно одржаних Олимпијских игара искористи да се млади усмере ка онима који се труде, имају тимове који воде рачуна о њима и, можда најважније, понашају се у јавности примерено и васпитано и уважавају противника!