Либерија, протести због еболе

Либеријска влада наложила је да тела свих жртава еболе буду спаљена пошто је све већа бојазан да би смртоносна болест могла да се рашири уколико тела буду покопана у насељеним областима, јавља АП, преноси Танјуг.

Званичници су упозорили грађане да не дотичу преминуле, нити оне који имају симптоме те болести да се не би заразили. Ипак, често нико не долази више дана да покупи лешеве, упркос позивима грађана министарству здравља, жале се демонстранти, наводи АФП.

Заменик министра здравља Толберт Ненсјуах тврди да Влада чини најбоље што може да покупи тела преминулих што је пре могуће, а министар информисања Луис Браун саопштио је путем државног радија да ће власти сада кремирати остатке људи који су подлегли последицама овог опаког вируса.

Влада је наложила спаљивање тела након што је протеклог викенда дошло до напетог застоја када су здраствени радници покушали да сахране више од 20 жртава еболе на ободима престонице Монровије.

Власти су навеле да су припадници војне полиције позвани да помогну у успостављању реда како би сахране могле да буду одржане.

Либеријска председница Елен Џонсон Сирлиф је прошле недеље најавила затварање школа и слање на једномесечни одмор државних службеника "који нису од суштинске важности", како би се ублажила епидемија, од које је у тој земљи досад умрло 227 људи.

Од почетка године на удару еболе, од које је оболело 1.400 особа, а умрло 826, нашли су се Либерија, Гвинеја, Сијера Леоне и Нигерија.

Западна Африка пролази кроз највећу епидемију еболе до сада, са најмање 729 умрлих од ове болести, а многи су се заразили тако што су додиривали тела жртава, што је тамошњи обичај на сахранама.

Ебола је грозница за коју нема лека, ни вакцине, а њени симптоми су јака грозница, болови у мишићима, повраћање, дијареја, а у неким случајевима отказивање појединих органа и незаустављиво спољашње и унутрашње крварење.

Верује се да су носиоци еболе неке животиње које се лове за храну, нарочито слепи мишеви. Међу људима ебола се шири додиром са телесним течностима оболелог, укључујући зној, што значи да се може оболети и од самог додиривања зараженог.

Болест се први пут појавила 1976. године у ДР Конгу и добила је име по једној тамошњој реци.