Серија етничких сукоба у Мјанмару

Број погинулих у најновијим верским сукобима у централном Мјанмару повећан је на 40, након што је осам тела извучено из рушевина града где су се сукобили будисти са мањинским муслиманима, објавили су државни медији.

Нереди су почели 20. марта, наводно због свађе у једној златари, чији је власник муслиман. Најмасовнији сукоб ове године изазов је за цивилну влади Мјанмара која покушава да спроведе демократске реформе у земљи после више деценија војне диктатуре која је окончана 2011. године.

Влада је позвала на окончање "верског екстремизма" и упозорила да он може да скрене с пута процес реформи у доминантно будистичкој земљи.

Полиција је у највећем трговинском и финансијском центру Јангону, бившем Рангуну, стављена у стање приправности, а због страховања од нереда јуче је већина радњи била затворена. Радње и установе су и данас затворене пошто је у земљи национални празник, пренеле су агенције.

Цивилне власти су и под међународним притиском због верских сукоба у којима је, према подацима канцеларије Уједињених нација, расељено више од 12.000 људи, углавном муслимана.

У верским нередима од 20. марта у граду Меиктила спаљено је пет џамија, а муслимани, који чине 30 одсто од око 100.000 становика града, остали су без већег броја запаљених кућа и радњи.

Многи будисти су мачетама спречавали ватрогасце у настојању да угасе пожаре.

Председник Теин Сеин је прогласио ванредно стање у централним деловима Мјанмара и распоредио војску у најгоре погођеном граду Меиктилу, али верски обрачуни су се проширили на још три јужнија града где је маса палила зграде и џамије у муслимаским квартовима.

То су били најгори ентички сукоби у Мјанмару од јуна 2012. године, када је у окршајима муслимана Рохингја и будиста, дуж границе с Бангладешом, погинуло око 200 људи, спаљена цела села, а преко 110.000 људи, углавном муслимана, је расељено.

Муслимани, иначе, у Мјанмару чине око четири процента популације од око 60 милиона становника. Они су масовније улазили у земљу као радници са индијског потконтинента током британске колонијалне власти која је окончана 1948. године.

Међутим, и поред њиховог дугогодишњег боравка у тадашњој Бурми, они се никада нису потпуно интегрисали у нову средину.