Ванредни избори у Француској – хоће ли Макронов хазардерски потез зауставити раст екстремне деснице

Председник Француске Емануел Макрон расписао је ванредне парламентарне изборе незадовољан резулатима гласања за Европски парламент. На оцене да је реч о коцкању, Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику каже да ће резултати показати шта је прави израз за последњи потез Макрона, истичући да је то било велико изненађење за земљу и читаву Европу.

"Странка Национално окупљање Марин ле Пен, крајња десница, освојила је велики број гласова и већину на изборима за Европски парламент. И Макрон је желео да тим хазардерским потезом заустави раст крајње деснице у Француској", сматра Јоксимовићева.

Наводи да је француски председник повукао такав потез, по једном мишљењу, због жеље да препусти власт крајњој десници до следећих председничких избора, не би ли Французи схватили заправо о чему се ради, односно како би следеће председничке изборе спасао.

Подсећа да је и на претходним изборима великом већином победила странка Марин ле Пен, али да је постојало јединство свих осталих против крајње деснице, што, како јој се чини, сада није случај.

Према речима Александре Јоксимовић, оно што је такође било велико изненађење по расписивању избора је веома брзо прегруписавање политичких опција. Левица, без обзира на огромне разлике, веома брзо се поново ујединила.

Разлике француских избора у односу на европске

Јоксимовићева указује на то да је начин гласања на парламентарним изборима у Француској значајно другачији у односу на европске изборе.

"Први круга не мора да дâ дефинитивне резултате. Други круг зна да промени ситуацију, а то је показало и пракса претходних година", каже Јоксимовићева.

Јоксимовићева наводи да истраживања показују да је Национално окупљање Марин ле Пен на врху табеле са 37 до 38 одсто подршке у бирачком телу. У апсолутним цифрама се предвиђа да би могла освојити између 190 и 255 места у парламенту, а 289 је довољно за апсолутну већину.

Јоксимовићева наглашава да је на последњим изборима Макронова партија освојила 250 места, али у Француској председник има посебну тежину.

"Код њега се налази велика моћ уз подршку других странака у парламенту. Иако ослабљен, он без проблема влада Француском", каже Јоксимовићева.

Истиче да је Макрон после повлачења Ангеле Меркел пре свега покушао себе да постави као лидера Европске уније. Француска је изузетно битна земља, чланица НАТО-а, нуклеарна сила, стална чланица Савета безбедности. Глобално, француски избори се сматрају једним од најзначајнијих у овој години, истакла је Александра Јоксимовић.

Анкете стављају левицу одмах иза странке Марин ле Пен

Говорећи о фаворитима, Јоксмовићева после деснице ставља коалицију левих партија – социјалиста, зелених и комуниста која у овом тренутку има подршку 28 одсто грађана, што би у апсолутним цифрама могло бити 190 до 245 мандата.

То је једна врло хетерогена скупина странака, али веома често у Француској су локалне теме кључне, око њих се бирачи опредељују, рекла је саговорница РТС-а.

У светлу резултата избора за Европски парламент, управо је Макрону замерено што се бавио локалним темама, а са друге стране постоји замерка да се одвојио од бирачког тела, односно да не препознаје проблеме обичног грађанина.

Макронова странка је тек на трећем месту са 110 до 155 могућих освојених мандата, односно 18 одсто подршке, што је прилично ниско за актуелног председника.

Посебности француских избора

Јоксимовићева је скренула пажњу на још једну специфичност избора у Француској а то је да поред две најјаче странке, у следећи круг пролазе сви они који освоје преко 12,5 одсто бирачког тела на датој изборној јединици. Према томе, без обзира на то што је Макронова странка трећа, може се очекивати да уђе у следећи круг.

Уколико странка Марин ле Пен заиста и добије највећу подршку бирача, Јоксмовићева сматра да не би прихватили премијерску позицију.

"Као екстремна десница, странка Марине ле Пен је антиевропска, антимиграциона, анти-НАТО странка, односно опција. Постоји велики страх да би једна таква странка, односно политичка опција, могла да дође до података којима барата НАТО. Да би до тога дошло, морао би још велики број услова да се стекне", каже Јоксимовићева.

Сматра да Национални савез не би прихватио место премијера јер покушава да избегне једну врсту одговорности.

Марин ле Пен ће 2027. готово сигурно поново бити кандидаткиња на председничким изборима. "Тако да ми се чини да они желе да пуну снагу оставе управо за те изборе", рекла је Јоксимовићева.

Ле Пенова и НАТО

Напомиње да на међународној сцени влада велики страх од односа Ле Пенове према рату у Украјини.

"Изјавила је да Француска неће напустити НАТО док се не реши криза у Украјини, али је са друге стране лист Монд писао да велики број посланика Националног окупљања има неку врсту везе са Русијом и актуелним режимом у Русији", навела је Александра Јоксимовић.

Са друге стране, Јоксимовићева указује да се није много чуло у њеној кампањи какав би однос заузели према ЕУ.

Чини се да се о њеној ранијој идеји о изласку Француске из ЕУ, сада готово није говорило. Рекла бих да су странке екстремне деснице схватиле у некаквом дужем периоду да та антиевропска политика не даје увек резултате у броју гласова, каже Александра Јоксимовић.

Према њеним речима, у Европи постоји већ та једна подела на прихватљиву и неприхватљиву екстремну десницу. У прихватљиву спада Ђорђа Мелони, италијанска премијерка.

Како објашњава, прихватљива екстремна десница је она која није против ЕУ и која подржава Украјину у одбрани од Русије.