Италија бира нови парламент

У Италији је на снази предизборна тишина уочи парламентарних избора који се одржавају сутра. Што су избори ближи, то је теже дати прецизне прогнозе, како изборних резултата, тако и постизборних сценарија који ће задесити трећу економију еврозоне.

Пјер Луиђи Берсани, лидер Демократске странке и вођа леве коалиције, тренутно је у тесном вођству испред лидера коалиције десног центра Силвија Берлусконија, али је питање хоће ли бити у стању да формира стабилну већину у парламенту и сенату.

Шаролика лева коалиција биће приморана да сарађује са осталима, а у Бриселу би на челу Италије најрадије видели дуо Берсани - Марио Монти, јер Берсани подржава реформе и мере штедње започете у Монтијево време.

Ипак, донедавни премијер, технократа Монти тек је четврти по анкетама, што због неискуства у политичким кампањама, што због непопуларности мера које је спроводио. Највеће изненађење је комичар Бепе Грило, који оштро критикује све владајуће елите и коме прогнозирају треће место и 16 одсто гласова.

Има грађана који кажу да ће гласати за Бепеа Грила, јер сматрају да морају окренути леђа актуелном политичком систему. Са друге стране, има и оних који ће глас дати Марију Монтију, јер сматрају да је он једини озбиљан кандидат, без много популизма и туђег утицаја.

Повратник, увек атрактивни Силвио Берлускони забележио је велики скок популарности, захваљујући агресивној медијској кампањи и популистичкој реторици, која је обиловала оптужбама на рачун ЕУ, евра и немачке канцеларке Ангеле Меркел. У Европи њега виде као највећу претњу за стабилност еврозоне. Ипак, грађани су сити свих владајућих структура.

"У Италији је традиционално велики одзив бирача. Овога пута могла би бити мања излазност, али мислим да је вероватније да ће многи баш изаћи да гласају из протеста против владајућих структура", каже Масимо Франко, аналитичар Коријере дела сера.

Ново италијанско руководство својим потезима би могло одлучивати о будућности читаве еврозоне. Иако су италијанске банке и даље солидне, штедња стабилна, а компаније и даље извозе, трећа економија ЕУ има огроман спољни дуг од 130 одсто бруто домаћег производа.