Избори од којих Мадрид стрепи

Владајућа коалиција две странке у шпанској регији Каталонији, ЦиУ, највероватније ће освојити већину гласова на данашњим локалним изборима у том региону, показује истраживање канала ТВ3.

ЦиУ, техничка федерација две странке - Демократске конвергенције Каталоније и Демократске уније Каталоније - требало би да освоји између 54 и 57, од 135 места у регионалној скупштини.

Према овој процени, ЦиУ ће добити мање посланичких места него што сада има и далеко је од апсолутне већине, коју је намеравао да освоји лидер коалиције Артур Мас, пренео је Ројтерс.

Према проценама ТВ3, на другом месту наћи ће се републиканска левичарска странка (ЕРЦ), која је такође сепаратистичка и могла би да се удружи са Масом и покрене референдум о независности Каталоније, који је Мас пре неколико дана најавио, под условом да победи на изборима.

Независност Каталоније је, међутим, још далеко, с обзиром на то да десничарска шпанска влада премијера Маријана Рахоја указује да би референдум о независности био у супротности са Уставом и здравим разумом и да би нанео штету свим Шпанцима.

Мас поручује да би самостална каталонска држава са 7,5 милиона грађана, била седма најбогатија земља у ЕУ по глави становника.

"По степену наше отворености, односно нашој способности да извозимо и увозимо, односно интернационалнизујемо нашу економију, заузели бисмо девето или десето место на листи од 27 европских земаља", каже Мас.

Каталонија је богати шпански регион и представља покретачки мотор шпанске привреде, јер са бруто домаћим производом од око 200 милијарди евра чини петину националне економије.

Такође, са значајном индустријском базом Каталонија чини 26,5 одсто шпанског извоза од јануара до јула 2012. године чиме има далеко већи удео од било ког другог региона, наводи АФП.

Пошто није успео да добије већа пореска овлашћења од Шпаније, Мас је расписао изборе и обећао референдум о самоопредељењу за четири године, ако добије мандат за то.

Анкете показују да ће његова националистичка странка ЦиУ победити, али да неће освојити апсолутну већину у каталонском парламенту.

Према анкетама, Масова алијанса би освојила 60 до 64, од укупно 135 посланичких места, док би се Народна странка шпанског премијера Маријана Рахоја и социјалисти борили за друго место.

Због економске кризе и смањења издвајања за образовање и здравство, опште незадовољство Шпанаца влада у свих 17 региона, али је ипак најјаче на североистоку земље.

Тако се проблеми шпанског премијера не завршавају у сфери економије и много већи изазов за Мадрид су тежње сепаратиста да распарчају земљу у жељи за што већом аутономијом региона Каталоније и Баскије.

На локалним изборима крајем октобра Народна партија шпанског премијера Маријана Рахоја задржала је већину у Галицији, док су победу у Баскији однеле сепаратистичке партије.

Реагујући раније на идеју о референдуму у Каталонији и победи сепаратистичког фронта у Баскији, премијер Рахој је упозорио да је највећа грешка коју би Шпанци могли да учине то да економској кризи додају политичку и институционалну кризу.