Обама и Ромни изједначени

Амерички председник Барак Обама и републиканац Мит Ромни такорећи су изједначени у државама Охајо, Флорида, Вирџинија и Колорадо, које би могле одлучити о избору председника САД, показује најновије истраживање Ројтерса и "Ипсоса".

Према резултатима анкете која је oбјављена, на националном нивоу је слична ситуација, па би тако сада за Обаму гласало 47 одсто бирача, а за бившег гувернера Масачусетса 46 одсто.

Обама води за проценат у можда најважнијој држави Охају (46 према 45 одсто), међу бирачима који су рекли да ће вероватно изаћи на изборе.

Ситуација је напета и на Флориди, где оба председничка кандидата имају по 47 одсто гласова, док у Вирџинији Обама води са три одсто (48 према 45 одсто).

Изборне шансе у Колораду су боље за Ромнија и он у овом тренутку води у тој држави са 47 према 45 одсто у односу на садашњег станара Беле куће.

"Стварно је резултат на ивици", каже аналитичарка Ипсоса Џулија Кларк, додајући да Обама, ипак, има нешто боље шансе да дође до неопходних 270 електорских гласова.

Она је истакла да, уз овако изједначене резултате у важним државама, нико у овом тренутку са сигурношћу не може да каже да ће Обама сигурно победити.

Истраживање Ројтерса и "Ипсоса" садржи могућу статистичку грешку од плус-минус 3,4 одсто.

Могуће и без победника

Гласање за председника САД у уторак могло би, због сложеног изборног система, да заврши с неким од мало вероватних, али законски могућих исхода, међу којима је и да нови председник буде човек за којег нико није гласао - потпредседник Џо Бајден или кандидат републиканаца за потпредседника Пол Рајан.

Најреалнији од мање вероватних сценарија јесте да кандидат који је освојио највише гласова на националном нивоу не буде председник, пошто победник избора није кандидат који освоји највише гласова на федералном ниову, већ онај који освоји највише електорских гласова - делегата који Американци бирају у појединачним државама.

Три пута у историји САД се десило да победи кандидат с мањим бројем гласова на националном нивоу - 1876, 1888. и последњи пут 2000. године када је Џорџ Буш Млађи с 50.456.002 гласа освојио 271 електора, док је демократа Ал Гор с 50.999.897 гласова освојио 266 електора.

Анкете показују да је могуће да Ромни има више гласова на савезном нивоу, а да Обама освоји више електора, док је супротна ситуација далеко мање могућа.

Мање изгледан исход је да ни Обама ни Ромни не освоје потребних 270 електора, већ да обојица заврше с по 269. Тада се примењује 12. амандман Устава САД према којем председника бира Представнички дом.

До сада се никада није десила расподела 269-269, а председника је два пута одредио Представнички дом - 1801, када је изабран Томас Џеферсон, и 1825, када је изабран Џон Квинси Адмас.

Представнички дом у том случају бира председника тако што се бира по један представник сваке савезне државе који ће гласати за председника. Пошто се очекује да ће републиканци задржати већину у следећем сазиву Представничког дома, председник би у том случају највероватније био Мит Ромни.

С друге стране, у случају расподеле електора 269-269, потпредседника бира Сенат у којем демократе имају већину, па би Ромни за свог потпредседника морао да прихвати Обаминог кандидата Џоа Бајдена.

Још мање вероватан исход јесте да електори не гласају онако како су обећали. У 21 савезној држави електори нису законом обавезани да дају глас кандидату коме су се "обећали", а у осталих 29 држава таква законска обавеза постоји, али електори у пракси могу да гласају и другачије.

У историји председничких избора у САД, 157 електора је гласало за кандидата који није био "њихов", али то никада није изменило крајњи исход.

Најмање вероватан исход је и да Представнички дом не може да изабере председника, односно да ниједан од кандидата нема већину гласова.

Ако таква ситуација потраје до 20. јануара, потпредседник ће вршити функцију председника, као у случају смрти или других околности које онемогућавају изабраног шефа државе да обавља функцију.

По 12. амандману, потпредседник ће бити особа која добије највише гласова у Представничком дому. Ако такве већине нема, онда ће Сенат изабрати потпредседника, који ће поступати као председник. То отвара могућност да Бајден или Ромнијев кандидат за потпредседника Пол Рајан дођу на чело државе.