Бројање гласова у БиХ - Станивуковић прогласио победу у Бањалуци

У Републици Српској и Федерацији БиХ данас се гласало на локалним изборима. Драшко Станивуковић победио у Бањалуци, стижу честитке од противкандидата. Портпарол СНСД Радован Ковачевић изјавио је да су кандидати те странке победили у 47 општина, и у још три са коалиционим партнерима.

06. 10. 2024. 23:23

Извештај Драгане Игњић

Цвијановић: СНСД показао своју снагу

Српски члан Председништва Босне и Херцеговине и потпредседница СНСД Жељка Цвијановић поручила је да је та странка на локланим изборима показала своју снагу, као најјача политичка странка у Републици Српској и БиХ.

Навела је да је СНСД показала да је најдоминантнија организација у Републици Српској, као и да је партија будућности, а не само садашњости. Она је рекла да је поносна на кандидате СНСД-а који ће бити у локалним скупштинама.

"Прикључујем се честиткама и Драшку Станивуковићу. Ми смо имали најбољу политичку понуду. Доктор Никола Шобот је био добар и добро водио кампању, разговарао са људима и био препознат као неко ко има јасну визију Бањалуке", рекла је Цвијановић новинарима у Бањалуци.

Цвијановић је додала да су активисти СНСД-а изнели све на својим леђима и захвалила председнику странке Милораду Додику.

"Време је пред нама и показаће се у свакој заједници да ли су направљени прави избори. Онде где су кандидати СНСД-а, наравно да су то прави избори", закључила је Цвијановић.

Опширније Краће

Додик најавио да ће се поново кандидовати за председника Републике Српске

Председник Републике Српске и председник СНСД Милорад Додик најавио је вечерас да ће се поново кандидовати за председника РС на наредним општим изборима 2026.

''На крилима ове велике победе у Републици Српској проглашавам своју кандидатуру за председника Српске на следећим општим изборима. Настављамо политику којој верују наши грађани'', рекао је Додик, преноси РТРС.

Он је раније вечерас навео да је победа његове странке на локалним изборима у Републици Српској у 47 локалних заједница, као и још четири општине с коалиционим партнерима ''данас дан великог успеха те странке''.

''Грађани су препознали наш став, и тако смо добили подршку. Наша политика даје резултате. Победили смо и у две општине у Федерацији Босне и Херцеговине, у Гламочу и Дрвару'', рекао је Додик.

Истакао је да је СНСД добио 310.000 до сада пребројаних гласова, што износи око 54,3 одсто.

''Хвала нашим грађанима јер су показали демократску зрелост. Поносан сам на кампању која је била беспрекорна и кандидати су имали прилику да су покажу на најбољи начин'', рекао је Додик.

Опширније Краће

ЦИК: У БиХ гласало 47,72 одсто бирача

На локалним изборима у БиХ до 19.00 часова гласало је 47,72 одсто бирача од укупног броја регистрованих бирача, саопштила је предсједница Централне изборне комисије БиХ Ирена Хаџиабдић.

"У овај проценат нису унети резултати о одзиву са три бирачка места, једно у Котор Варошу, једно у Источном Старом Граду и једно у Чапљини", рекла је Хаџиабдићева и додала да два бирачка места у БиХ још нису затворена.

Она је подсетила да је на изборима 2020. године гласало укупно 50 одсто бирача, док је 2022. године тај проценат износио 50,43 одсто.

Хаџиабдићева је рекла да је ЦИК задовољан извјештајима из оперативних штабова.

Опширније Краће

Станивуковић: Резултати и ова победа су изнад мојих очекивања

Новоизабрани градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је да су резултати и победа изнад његових очекивања.

"Колико непреспаваних ноћи је иза нас. Целог себе сам дао Бањалуци, која израста у европски град, и почиње да сија и блиста. Данас нема потребе да држим политички говор, јер народ је све рекао. Сви су били на другој страни, ја и народ на победничкој. Хвала сваком човеку који је данас гласао, јер ово је она Бањалука коју желимо", рекао је Становуковић на конференцији за новинаре.

Кандидат СНСД-а за градоначелника Бањалуке Никола Шобот честитао је противкандидату Станивуковићу победу на изборима.

Опширније Краће

Извештај Драгане Игњић

Централна изборна комисија (ЦИK) БиХ одлучила је да, због катастрофалних поплава, изборе одложи у четири општине ФБиХ – Јабланици, Kоњицу, Kисељаку, Kрешеву и на три бирачка места у Фојници.

Избори у тим местима ће бити одржани када се за то буду стекли услови, најављено је из ЦИK БиХ. Изборна тишина у БиХ почела је јуче у седам сати ујутру и траје до затварања последњег бирачког места. На изборима учествује 110 политичких странака, 386 кандидата је за градоначелничке и начелничке позиције. Више од 25.700 кандидата се бори за места у парламентима локалних заједница.

Очекивани трошкови избора су 9,7 милиона евра.

Од 386 кандидата за начелнике и градоначелнике у БиХ, само је 29 жена односно 7,5 одсто. Начелници и градоначелници локалних заједница бирају се директно, осим у три града – Сарајеву, Мостару и Брчко Дистрикту БиХ.

Начелници и градоначелници се бирају по принципу просте већине (First-past-the-post), при чему је победник кандидат са највећим бројем освојених гласова без одржавања другог круга избора.

Kандидати за већа/скупштине локалних заједница бирају се пропорционалном заступљености отворених листа, при чему број мандата у већу/скупштини варира у зависности од броја становништва у локалној заједници.

Сарајевски избори

Локални избори у Сарајеву су специфични, јер се ради о изборима у четири сарајевске градске општине у којима је на протеклим локалним изборима дебакл доживела Странка демократске акције (СДА) и касније посредни избори за градско веће града Сарајева и градоначелника.

Најзанимљивија локална трка, према мишљењу аналитичара Института ИФИМЕС, одвијаће се за општину Ново Сарајево, где ће своју популарност тестирати, иначе популарна, актуална градоначелница Сарајева Бењамина Kарић (СДП) као кандидаткиња тзв. Тројке према заједничком кандидату Странке за БиХ (СБиХ), Странке демократске акције (СДА), Демократске фронте и Народног европског савеза (НЕС) Муамеру Бандићу (СБиХ).

У сарајевској општини Центар снаге ће одмерити актуални начелник општине Центар као кандидат Тројке Срђан Мандић (Наша странка) и кандидат Демократске фронте Денис Гратз уз подршку СДА, ДФ и СБиХ. Избори у општини Центар могу довести до великог раскола у странци Народ и Правда, јер већи део НиП-а подржава кандидата Дениса Гратза. У осталим сарајевским општинама очекује се да остану досадашњи начелници.

Неизвесно у Бањалуци и на Палама

Према оцени аналитичара, неизвесни су избори за градоначелника Бањалуке, као другог по величини града у Босни и Херцеговини. Актуалном градоначелнику Драшку Станивуковићу (ПДП) супротставиће се донедавна страначка колегица Јелена Тривић (Народни фронт) и кандидат СНСД-а Никола Шобот. Тешко је, кажу, предвидети ко ће бити нови градоначелник Бањалуке.

Поред Бањалуке у Републици Српској неизвесни су избори у општини Пале где је странка ДЕМОС Недељка Чубриловића изашла са јаким противкандидатом на црту кандидату СНСД-а.

Локални избори у Мостару одржавају се по мешовитом пропорционалном систему представљања, где ће се бирати укупно 22 одборника из шест различитих градских подручја и 13 одборника са градске листе, а градоначелника ће накнадно изабрати градско веће.

То ће уједно бити други избори у Мостару након политичког споразума из 2020. године и први који ће се одржати у исто време када и у остатку земље од 2008. године. Зависно од резултата избора за градско веће и постизборних коалиција изабраће градоначелник града Мостара.

Брчко, на североистоку БиХ, има посебан статус од 2000. године, када је одлуком Међународне арбитражне комисије Брчко проглашено за засебан дистрикт, који не припада ниједном од ентитета. На изборима се директно бира Скупштина Брчко Дистрикта БиХ, која касније бира градоначелника.

Очекује се да локални избори промене стање у Дистрикту, које је годинама у назадовању због некомпетентности и опструкција дела локалних власти али и занемаривања своје улоге од досадашњих супервизора, који су уједно били и заменици високог представника у БиХ.

Аналитичари сматрају, да предстојећи локални избори превазилазе значај локалних избора и представљају својеврстан тест за Тројку, СНСД и ХДЗ БиХ, јер ће бирачи имати прилику да дају своју оцену о њиховом досадашњем раду уколико буду у прилици да самостално, независно и без притисака одлучују, јер су у изборни процес „упумпане“ знатне количине новца (јавног и сумњивог), које, како тврде, могу утицати на коначни изборни резултат.