Зашто су обале акумулационог језера Ћелије пуне љуштура угинулих пужева и шкољки

Код села Богише, нестварна слика. На исушеној обали хиљаде љуштура шкољки и пужева. Ниво језера Ћелије од летос је нижи за два метра, што је драстично изменило изглед Златарског басена, најплићег међу три у саставу акумулације.

"Ја сам на језеру од '79 - 80 кад су пустили то језеро‚ и овако не памтим. Једино кад је било за време рата кад су испуштали језеро, оно је било празно, ту није било воде, а ову сушу и овако не памтим. Кажу да сваког дана се повлачи по пет, шест центиметара", наводи Мића Трипковић из Крушевца.

Мија Стефановић из Крушевца тврди да оваква ситуација није до сада забележена.

"Видите пужеве, пуна обала комплетно. То је повучена вода, отишло је то бестрага, да нема где ни да се пеца и ја страхујем да ли ће имати воде уопште за пиће", каже Стефановић.

Разлога за бригу нема, кажу стручњаци. Вода у акумулацији је на коти 275 метара надморске висине што је, кажу, више него довољно за несметан рад Фабрике у Мајдеву, чак и да екстремни временски услови потрају.

Са друге стране, условили су мањак кисеоника и воде у приобаљу, што је један од могућих разлога за угинуће шкољки и пужева.

"Постоји и друга могућност, сама смена генерације код ових шкољки и пужића. Језеро је доста старо, 45 година, ова врста шкољке живи 40 година, а пужићи живе од 5 до 25 година. Такође је могуће да је и то један од разлога за такозвани масовни помор. Квалитет воде није нарушен у овом тренутку због ове појаве, то засигурно тврдим, јер ми вршимо свакодневну контролу процеса саме воде, како микробиолошке тако и хемијски”, истиче Бранкица Данчевска, шеф микробиолошке лабораторије Фабрике воде Мајдево.

То потврђују и анализе крушевачког Завода за јавно здравље који воду у дистрибутивној межи контролише три пута недељно.