Зашто су обале акумулационог језера Ћелије пуне љуштура угинулих пужева и шкољки

Код села Богише, нестварна слика. На исушеној обали хиљаде љуштура шкољки и пужева. Ниво језера Ћелије од летос је нижи за два метра, што је драстично изменило изглед Златарског басена, најплићег медју три у саставу акумулације.

"Ја сам на језеру од '79 - 80 кад су пустили то језеро‚ и овако не памтим. Једино кад је било за време рата кад су испуштали језеро, оно је било празно, ту није било воде ништа, а ову сушу и овако не памтим. Кажу да сваког дана се повлачи по пет, шест цм", наводи Мића Трипковић из Крушевца.

Мија Стефановић из Крушевца додаје: "Ово никад није било. Видите пужеви пуна обала комплетно. То је повучена вода отишло је то бестрага, да нема где ни да се пеца, и ја страхујем да ли ће имати воде уопште за пиће".

Разлога за бригу нема, кажу стручњаци. Вода у акумулацији је на коти 275м н/в што је кажу, више него довољно за несметан рад Фабрике у Мајдеву и да екстремни временски услови потрају. Са друге стране, условили су мањак кисеоника и воде у приобаљу што је један од могућих разлога за угинуће шкољки и пужева.

"Постоји и друга могућност, сама смена генерације код ових шкољки и пужича. Језеро је доста старо, 45 година, Цyгнеа анодонта живи 40 година, а пужичи живе од 5 до 25 година, такође је могуће да је и то један од разлога за такозвани масовни помор. Квалитет воде није нарушен у овом тренутку због ове појаве, то засигурно тврдим, јер ми вршимо свакодневну контролу процеса саме воде, како микробиолошке тако и хемијски”, истиче Бранкица Данчевска, шеф микробиолошке лабораторије Фабрике воде Мајдево.

То потврђују и анализе крушевачког Завода за јавно здравље који воду у дистрибутивној межи контролише три пута недељно.