Припреме фармера и млекара за ЕУ

У нишком крају око 100 газдинстава бави се производњом млека. Сви они мораће у наредном периоду да се прилагоде строгим европским стандардима у производњи и контроли хране како би њихов производ и даље имао пролаз на тржиште. Кроз едукације и пројекат прекограничне сарадње они су упознати са процедуром коју треба да прођу, али препрека могу да буду средства.

Уколико желе да остану на тржишту хране, фармери ће морати доста тога да промене у начину производње млека.

Међу првима су то схватили Гоцићи из нишког села Мезграја, који већ улажу у фарму ван насељеног места и нов потпуно затворен хладни систем за млеко.

"Нас ће то да кошта око 50.000 евра. Мало уз помоћ општине, других организација, и највише ми ће мо да учествујемо", каже Милош Гоцић.

За многе мале фармере инвестиција је превелика, па је реално очекивати да се неке фарме и угасе. Са друге стране, прерађивачи млека већ су у систему контроле хране потпуно усклађеном са европским стандардима, и смањење количине сировог млека доводи их у неповољан положај у моменту када у евроинтеграцији виде велику шансу.

"Прерађивачи ће добити отварање тржишта, могућност повећања пласмана, обима производње, вероватно и боље цене на ино тржишту, али ће зато у проблему највише бити базични произвођачи", каже Синиша Гроздановић, млекара Гаџин Хан.

Удруживање и заједничка улагања један је од начина да мали фармери опстану. Други је увећање стада и производње млека, како би се улагање брже исплатило. У оба случаја подршка је неопходна.

"На том путу ће им помоћи Министарство пољопривреде које кроз своје програме сагледава управо прилагођавање тим стандардима. Исто тако, Градска управа за пољопривреду кроз пројекте бескаматног кредитирања, кроз субвенције", каже Саша Стоиљковић, начелник Градске управе за пољопривреду.

И неки прерађивачи млека спремни су да уложе средства како би њихови кооперанти опстали и чак увећали производњу. Искуства Бугарске из периода усаглашавања са европским прописима указују на сличне проблеме.

"Највећи проблем су средства, јер је измештање фарме скупо, као и нова опрема. Повољно је што код вас фармери углавном сами производе сточну храну, па на томе доста штеде", каже Јулија Григорова из Бугарске.

Већина фармера за сада прати едукације и тражи најпoвољније решење.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.