На листи нематеријалног културног наслеђа

Врањска народна песма уписана у регистар националног културног наслеђа. Тиха, носталгична, натопљена жалом за младошћу, врањска песма је пре свега осећајна, пуна севдаха и мерака.

Пратиле су је трубе, виолине, кларинет. У свом стиху носи истините догађаје и личности.

"Ту песму који певам, као да то двоје заиста лежи у кревету, као да их видим испред мене или као да заиста на некој старој капији причају, како ашикују, како воде љубав, и тако даље. И покушавам да ту емоцију пренесем на све оне који слушају то", каже Бранимир Стошић Каце, носилац листе нематеријалног културног наслеђа.

Ниједно весеље у Врању не може да се замисли без градске песме. Тада као по команди руке саме полете у вис, срце затрепери и брзо започне игра до зоре.

"Низом музичко-поетских компонената заиста се дошло до такозваних гестова који је дефинишу кроз управо та осећања, и мерака, и севдаха, и карасевдаха", каже Сузана Арсић, научни сарадник на Етно-музиколошком институту.

Врањске народне песме певали су Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић. Данас их од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић.

Врањска песма је на листи нематеријалног културног наслеђа.

"Нематеријално културно наслеђе по оној УНЕСЦО-вој дефиницији односи се на све праксе, на изразе, знања, вештине, које одређене заједнице, групе људе, али и појединци сматрају за своје културно наслеђе", каже председник Националне комисије за нематеријално културно наслеђе Саша Срећковић.

"Врањска градска песма, врањски мелос је нешто што је специфично, дакле нешто што има своје сопствене, врло специфичне карактеристике, нешто што сви одмах препознају", каже Зоран Димић, координатор југа Србије за нематеријално културно наслеђе.

На листи нематеријалног културног наслеђа поред врањске песме је још 26 елемената: крсна слава, молитва, филигрански занат, певање уз гусле, косовски вез.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424-945