На хиљаде књига спасено од уништења

Средином 1942. године, немачке власти наредиле су запосленима у Универзитетској библиотеци у Београду да попишу и уклоне све књиге чије су ауторе сматрали антинемачким и просовјетским. Према сачуваним документима, на попису су се нашла дела јеврејских аутора, домаћих писаца, али и светских класика.

Спискови "неподобних" књига и аутора први пут су представљени јавности прошле године, а са њима је откивена и тајна како су српски библиотекари успели да од уништења сачувају на стотине наслова.

"Од наших писаца, на попису су се нашли Десанка Максимовић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Бранимир Ћосић и многи други", наводи Даница Филиповић, ауторка књиге "Забрањивање књига у окупираној Србији 1941 - 1944". "Од симпатизера комуниста или самих комуниста, на списку су били  Божидар Аџија, Веселин Маслеша и све мапе Ђорђа Андрејевића Куна."

На овом обимном послу било је ангажовано петнаесторо библиотекара. На списку немачке команде нашло се око три хиљаде наслова и осамдесет часописа које је требало уништити. Наведено је да неким ауторима треба забранити комплетан књижевни опус.

Чланови комисије којој је био поверен тај посао, трудили су се на све начине да спрече уништење библиотечког фонда и спасу што већи број наслова.

"Мудро су поступили и библиотекари и чланови комисије", сматра Даница Филиповић. "Комисија се састајала сваког дана, али су мудро одуговлачили тај посао. Према наредби Немаца, требало је 80 до 90 одсто књига са тог списка уништити."

Библиотекари су у својој намери успели, па је тако 14. новембра 1944. године, председник пописне комисије др Димитрије Кириловић, поносно саопштио да је дочекао да Немци оду из Београда, а да ниједна књига није уништена.

Напори библиотекара да сачувају на хиљаде вредних наслова, сакупљени су и објављени у књизи "Забрањивање књига у окупираној Србији од 1941. до 1944" Данице Филиповић и Николе Марковића.