Воле (не)здраву храну

У Шапцу је привремено прекинут пројекат бесплатне и здраве ужине за ученике нижих разреда, јер су деца углавном, ненавикнута на укус пецива од интегралног брашна, храну носила кући или бацала.

На почетку школске године, сва деца су јела ужину. Ђаци су добијали и млеко и сокове који садрже најмање 50 процената воћа. За ученике на градском и сеоском подручју дневно се по свим нутриционистичким стандардима припремало 5.000 оброка.

"Како је време пролазило половина ужине није била у употреби. Сматрам да је ово заиста био начин да децу научимо да је јако важно како се хране", каже директорка ОШ "Јанко Веселиновић" Љиљана Стојановић.

Бесплатна ужина смањивала је трошкове родитељима и подизала ниво безбедности, јер су оброци допремани у школске просторије.

"Ја сам јела у школи здраву храну, јер тако нешто слично једем и кући", каже једна девојчица.

"Проја ми се није свиђала када су стављали нешто у њу, а кифле су ми се се увек свиђале, јер су биле укусне. Ја сам проју носила кући, а неки моји другари су бацали ужину", каже друга.

Пре увођења пројекта, родитељи су се изјаснили о томе да ли њихово дете прихвата ужину. Међутим, све чешће су стизали захтеви да се уведе слатко пециво и повећа проценат белог брашна.

"Како пројекат није дао очекиване резултате Градска управа је одлучила да у наредном периоду пројекат прекинемо и акценат ставимо на мере побољшања васпитања деце да се здраво хране, да здраво живе, наравно, у томе ће нам помоћи и школе и родитељи и у наредном периоду ћемо разматрати опет могућност увођења овог пројекта", каже Јасминка Ристивојевић, члан Градског већа.

Навике које стичемо у детињству усвајају се и задржавају кроз цео живот, кажу стручњаци. Занимљиви разговори могу бити подстицајни за узимање здраве хране, а модел понашања који деца прихватају је управо онај који им одрасли намећу.

"Исхрана је веома важна за правилан раст и развој, а јако је битан и нутритивни састав хране. Наши нутриционисти редовно и свакодневно воде рачуна о исхрани деце, јер је то јако битно у њиховом каснијем животу и развоју", каже директорка ПУ "Наше дете" Марица Вулетић.

Од 2.000 до 2.200 кцал, колико би дете школског узраста требало дневно да унесе, за ужину се издваја  од 20 до25 процената.

"Треаба да буде правилно избалансирана на тај начин што ћемо уносити доста целовитих житарица који су извор спорих угљених хидрата који не доводе до наглог пораста гликемије, такође ужина треба да садржи доста млека и млечних производа који су извор пуновредних беланчевина као и калцијума који је важан за развој деце и наравно, воћа", каже Данијела Цвејић, нутрициониста.

Многи ученици од петог до осмог разреда ужину купују у продавницама брзе хране. Стручњаци кажу да би требало смањити унос белог брашна, шећера и соли и узимати оброке који се лако варе. Здрава ужина између осталог утиче на психофизичку кондицију и расположење деце и штири организам од премора и исцрпљености.