Текстилци траже помоћ државе

У текстилном сектору златиборског краја, и после пропасти великих предузећа, лоше приватизације и свеопште кризе - производња опстаје. Иако се махом раде такозвани "лонг послови", и то по најнижим ценама који упошљавају око хиљаду и по људи, а са платама далеко испод републичког просека, текстилци верују да би се одговарајућим подстицајима и уз више реда у тој производњи, могли постићи бољи резултати.

Цена рада текстилца у Србији је 3,5 евра по сату - док је у Чешкој, рецимо, четири пута већа. Некада смо били највећи произвођач конфекције у Европи - сада извозимо само рад мишића - услугама шивења за инопартнера.

Момир Спајић из компаније "Компатекс Прибој" каже да су јефтинији само Тунижани и Индонежани.

Ипак, репутација је сачувана, а предност је у могућности израде малих серија које захтевају квалитет и брзину, па нам водеће светске куће препуштају бар тај минимални део прихода.

Радан Ристановић, из фирме "Пахуљица Ужице" каже да се јакна продаје по 1.600 долара, а да на њој зараде 15 еура.

Текстилци су уверени да би држава ипак могла да помогне кредитима и субвенцијама, или смањењем пореских обавеза, које су и за 25 одсто веће него у појединим земљама у окружењу.

Момир Спајић каже када је почео да ради 2003. године било неких субвенција, али их он није добио, а већ наредне године оне су укинуте.

"Недопустиво је да за нас порези и доприноси буду исти као и у дуванској индустрији. Био сам у Републици Српској, у Федерацији, тамо држава даје субвенције и доприноси су знатно мањи, они раде пуном паром", каже Радан Ристановић.

Привредници истичу да и они могу бити ангажованији.

"Можемо да се удружимо, да се специјализујемо за одређене послове и наступимо заједно у иностранству", каже Иван Љујић, из "Коника Пријепоље".

У Србији више готово да нема произвођача тканине. Један од некадашњих, и то реномираних, био је текстилни комбинат "Љубиша Миодраговић" у Пријепољу који је запошљавао 3.500 до 4.000 радника, а сада је потпуно пропао. Сва опрема ипак није отишла у старо гвожђе, а у најави је продаја купцу који је у последње две године у сопствену производњу већ уложио око 400.000 евра.

Део хала већ је у закупу, покреће се производња предива, ткачница је у погону.

Халид Хаџијакуповић, из "Трендтекса Пријепоље" каже да има посла за оне који раде продуктивно, смањују трошкове и имају савремену опрему.

За разлику од Ариљаца, који су свој производ већ профилисали и пласирали као робну марку ове фирме тек стају на своје ноге - упркос посредницима и нелојалној конкуренцији - и од лонг послова крећу ка сопственом производу. У општинама са бројем запослених у производњи сведеним на неколико стотина, то сматрају трудом вредним пажње и подршке.