Војни бескућник на стражи

Државну имовину и комплекс некадашње Војне поште 8620 у Краљеву, већ шест година, од провалника чува жена. Нађа Ристић остала је иза жице као последњи стражар, како би се одужила за смештај у згради команде. На стражи је 24 сата, али плату не прима, у објекту нема ни воду, ни струју.

После распада фирме, распао јој се живот. Од 2006. године када је ова војно-грађевинска установа избрисана из привредног регистра, Нађа живи као војни бескућник.

"Они који су криви више нису живи или у војсци, они који су сада налдежни не знају ни да постојим", каже Нађа.

У касарни су само она и њен петнаестогодишњи син. На стражи су 24 сата, а последних дана једини надзиру и демонтирање кранова. Продато је све до последњег шрафа.

У огромном хангару затичемо десетак радника који утоварају "робу" за газду из Новог Пазара, купио је све ово, кажу од неког човека.

Нађа објашњава да је у комплексу било стотину возила и грађевинских машина. Остали су, каже, само празни хангари.

Нађа и Никола живе у преуређеним канцеларијама некадашње војне команде. Навикла је.

Целог живота живи из ограде и у импровизованом дому. Дете је без родитељског старања и више од 20 година војник.

Навикнута је на преживљавање. "Воду доносим из комшилука, а струју смо прикачили код комшија. Дрва су ми скоро колеге из јединице донели, угаљ набирам под стрехама", прича Нађа.

И Никола се лакше споразумева са војницима него са друговима у школи. На њих зна због неправде да се наљути, али још није на Војску.

"Само су нас помало заборавили и док смо овде, нису нас избрисали", каже Никола.

Државну имовину и војни комплекс од 5,5 хектара, мајка и син чувају већ шест година. У Војној евиденцији не постоје, Нађе више нема ни на платном списку. Када скину и капију, остаће на брисаном простору. Нису могли да их уведу ни у "стечајну масу".