Лале у Стигу

Када сте у Острову, стичете утисак да сте се затекли у ТВ серији "Салаш у Малом риту", и то на само петнаестак километара од Пожаревца.

Село на великој дунавској ади до Првог светског рата припадало је Аустро-Угарској. Ту где је данас костолачки Дунавац, некада је био пловни пут Дунава.

Немци су због изградње термоелектране у Костолцу током Другог светског рата рукавац преградили насипом и тако је Острово спојено са копном.

А, Лале су постале Стижани.

"Кад одемо у Стиг, зову нас Банаћанима, у Банату нас зову Стижанима", каже Ненад Тизманов. "Испада да смо, некако, неопредељени, мада више претежемо на банатску страну."

Ноге им јесу у Стигу, али им је срце у Банату. А, и душа, јер им црква припада Банатској епархији.

"Људи овде у шали кажу да се моле Богу у Вршцу, а Пожаревац им наплаћује порез", каже председник Месне заједнице Острово, Мита Гаврилов.

У Острову, све је као у Банату. Од типично пречанских имена Мита и Ђура и презимена која се не завршавају на ић, преко широких шорова, до ајнфора и украшених амбара.

На кућама стишких Лала је и незаобилазни кибиц-фенстер, прозор кога од осталих прозора разликује то што је истурен према улици и има стакла са стране, да би снаша која седи у прозору могла боље видети ко се креће шором.

Данашње снаше и Сосе више воле да завире на Фејсбук, а састанке са бећарима заказују СМС-ом, али у основи менталитет житеља Острова остао је пречански.

"Видите ове широке улице. Одувек се знало да свака жена чисти испред своје капије и куће, такав је ред", прича Драган Рогожарски. "И, уопште, живи се лаганијим, смиренијим начином живота."

И управо тај начин живота Островци покушавају да сачувају манифестацијом "Островаћки бећарац", коју већ пет година организују у свом селу.

Нисмо направили словну грешку: бећарац није островачки већ "островаћки". Тако су се Лале нашалиле на свој рачун јер, како кажу, у Острову ни старо ни младо не може правилно да изговори слово Ч.

Лале су се тако примиле у Стигу, али им корени и даље досежу преко Дунава. И, те корене, кажу Островци, неговаће и заливати докле год у селу постоји макар и један мештаним који меша Ч и Ћ.