Опустела топличка села

Педесетак километара од Прокупља, на падинама Видојевице, на надморској висини од 700 метара, смештено је село Трнов Лаз. Сеоска домаћинства, разбацана по околним брдима, данас су готово пуста.

Млади су давно отишли, а осим неколико пензионера који су остали, тешко да некога можете срести.

"Када би држава помогла, било би повратника", сматра Драган Маслаковић из Трновог Лаза. "Овако нема. Нико неће да се врати јер нема пута ни продавнице."

Петко Јелић из оближњег Доброг Дола, у којем је некада постојала школа са три стотине ђака, каже да у свим овим селима сада живи мање од стотину људи:

"Сваким даном је све мање народа. Пре ћете овде, по овим селима, срести вука него човека."

Не мора бити више вукова него људи

Тако не мисли брачни пар Марина и Радиша Перовић из Прокупља, који су на породичном имању наставили традицију пчеларства и узгоја воћа.

Др Радиша Перовић, педијатар у прокупачкој болници, сваки слободни тренутак проводи на имању, на којем је пролетос засадио прве саднице лаванде.

То ће им омогућити да добију мед изузетног квалитета, али и, како каже, да додатно зараде.
Перовићи планирају да заокруже производњу сушењем, а вероватно и производњом етеричног уља лаванде.

На идеју да започне узгој лековитог биља дошла је Марина, која је са две пријатељице учествовала у пројекту оснаживања жена у агробизнису.

"Ово подручје је веома богато и самониклим лековитим биљем", објашњава Марина Перовић. "Намеравамо да у бербу укључимо и локално становништво и на тај начин им помогнемо."

Шанса да се заради, једини је начин да се врати живот у опустела села.

Да ту шансу људима треба пружити што пре показује статистика: према последњем попису, у Топлици је десет хиљада житеља мање - у многим селима број становника је вишеструко смањен, а нека села су потпуно опустела.