Последња позоришна представа

Прва представа у врањском позоришту одиграна је 1896. године, Његошев "Горски вијенац", у режији Радоја Домановића. Последња - фестивалска представа "Љубав" у режији Трајчета Георгијева.

Већ тридесет година Позориште "Бора Станковић" успешно организује "Борине позоришне дане". До сада је у њему приказано четири стотине представа.

Позориште је неговало подједнако вечерњу и дечју сцену и освајало многе награде на домаћим и страним фестивалима.

Прва на овогодишњем фестивалу била је премијера: колаж етида о различитим видовима љубави. Глумци и пантомимичари, чланови Организације глувих и наглувих три месеца су спремали свој први наступ.

Премијера је спојила глумце аматере и режисера професионалца из Скопља Трајчета Георгијева. Спаја их и памтомима, скоро заборављена уметност.

"Пантомима као уметност није им блиска, али као израз у свакодневном животу јесте", каже Трајче Георгијев. "Они се споразумевају гестом, мимиком... "

У уметност и позоришни живот укључиле су се глуве и наглуве особе: универзални језик брише разлике. Сви на сцени воле да играју, глуме, плешу, и то раде веома добро.

Поред представе "Љубва" приказане су још две: "Човек" Трајчета Георгијева и "Монолог са кофером" Герасима Дешијева, ученика најпознатијег светског пантомимичара Марсела Марсоа.

Овогодишњи фестивал остаће упамћен по првом наступу глувих и наглувих глумаца, по подршци публике, али и по томе што је у врањском позоришту то био последњи фестивал - пре пожара који је у понедељак ујутру уништио зграду стару 120 година.

Пожар у центру Врања, преко пута градске управе, гасило је 40 ватрогасаца. Спречили су ширење ватре, али зграду коју је 1892. године подигао трговац Јанча Јовановић, вредан културно-историјски споменик, нису успели да спасу.

Од раног јутра, згариште Позоришта "Бора Санковић" - симбол културе, традиције и историје града - обилазили су глумци, Врањанци. Дворана, бина и фоаје претворени су у згариште.