Спор Софије и Скопља, цар Борис Трећи поново против Тита

"Ако је име цар Борис Трећи проблем, онда је гимназија у Скопљу која носи име Јосипа Броза Тита много већи проблем", рекао је шеф бугарске дипломатије Николај Милков, поводом отварања културног центра у Охриду.

Бугарска је у неколико наврата критиковала власти у Скопљу због наводног слављења Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која "жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора". Истовремено, бугарски историчари сматрају да је за стварање македонског језика одговоран "југословенски шовинизам", са циљем "негирања бугарског националног идентитета"

Бугарска је, већ годинама, једина препрека истинском почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак дијалога са ЕУ.

Северна Македонија је, после силних интервенција, средином јула прескочила прву препреку у евроинтеграцијама, али ће наставак процеса зависити од укључивања бугарске мањине у устав те државе. Влада у Скопљу, коју предводе социјалдемократе нема двотрећинску већину потребну за такав корак.

Друштво мртвих царева

Истовремено, у Северној Македонији најављено је отварања три бугарска културна центра, око чијих се имена озбиљно споре историчари из две државе. "Ванчо Михајлов", "Фердинанд Први" и "Борис Трећи" су нове установе отворене у Битољу, Богданцима и Охриду.

Ванчо Михајлов био је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.

Током рата, Михајлов је, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живео у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.

Фердинанд Први владао је Бугарском од 1908. до 1918. године. Абдицирао је у корист сина Бориса Трећег, како би избегао понижење да га савезници најуре са престола због улоге у Првом светском рату. Остатак живота провео је у егзилу. Оцене историчара о његовој улози су подељене. Бугари га славе због консолидације државе, али и озбиљно критикују због пораза у Другом балканском рату и Првом светском рату у којима је Бугарска изгубила стотине хиљада људи.

Протест Јеврејске заједнице 

Јеврејска заједница у Северној Македонији, подсећајући да је после одлуке Бориса Трећег да уведе расне законе у замену за територије у Македонији, наводи да је у концентрационом логору Треблинка убијено више од 7.000 македонских Јевреја.

У концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 припадника јеврејске заједнице у Македонији. Само је неколицина преживела, а на месту на којем је некада било јеврејско насеље у Скопљу подигнут је Музеј Холокауста.

Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Бугарске и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама. Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

"Можда неко мисли да промоција и величање фашиста и нациста јача добросуседске односе", навела је Јеврејска заједница.

Музеј Холокауста наводи да је протеривање договорено директно са Адолфом Ајхманом, те да је у првој фази за депортацију одређено око 13.000 Јевреја из Македоније и околине Пирота, те још 8.000 из Софије. Од тог броја, у логор Треблинка пребачене су 11.343 особе. Депортације су прекинуте у мају 1943. године после силног притиска јавности и цркве.