Северна Македонија, друштва мртвих царева

"Ово представља намерну провокацију и увреду на рачун јеврејске заједнице, као и увреду за македонску државу и њене становнике", реаговала је Јеврејска заједница у Северној Македонији, подсећајући да је после одлуке Бориса Трећег да уведе расне законе у замену за територије у Македонији, у концентрационом логору Треблинка убијено више од 7.000 македонских Јевреја.

У концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 припадника јеврејске заједнице у Македонији. Само је неколицина преживела, а на месту на којем је некада било јеврејско насеље у Скопљу подигнут је Музеј Холокауста.

Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Бугарске и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама. Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

"Можда неко мисли да промоција и величање фашиста и нациста јача добросуседске односе", навела је Јеврејска заједница.

Музеј Холокауста наводи да је протеривање договорено директно са Адолфом Ајхманом, те да је у првој фази за депортацију одређено око 13.000 Јевреја из Македоније и околине Пирота, те још 8.000 из Софије. Од тог броја, у логор Треблинка пребачено је 11,343 особа. Депортације су прекинуте у мају 1943. године после силног притиска јавности и цркве. 

Називање два нова удружења по бугарским царевима уследило је после бурних реакција Македонаца на прву овакву организацију, бугарски културни центар у Битољу који је назван по Ивану Михајлову, некадашњем лидеру ВМРО, који је током Другог светског рата покушао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској.

Удружење "Борис Трећи": Нисмо нацисти

Удружење "Борис Трећи" пак тврди да није неонацистичко, нити да на било који начин сарађује са антисемитским покретима.

"Са огромним поштовањем према јеврејском народу и жаљењем због ствари које су се догодиле у прошлости, заједно корачамо у будућност наше отаџбине Македоније ка европским вредностима... Наше удружење формирано је због неговања бугарске културе и лика и дела цара Бориса Трећег, ујединитеља", наводи то удружење.

Помињање имена Ивана, или Ванча Михајлова, такође је изазвало лавину негодовања у Северној Македонији.

Ванчо Михајлов био је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.

Током рата, Михајлов је, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живео у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.

На овакав потез, оштро је реаговала и Јеврејска заједница у Северној Македонији, изражавајући "згражавање јер је културни центар у Битољу назван по фашисти и блиском сараднику нациста".

"Овај чин је увреда за Јевреје и представља претњу људским правима и слободама. Класичан је пример непоштовања и фалсификовања историје", навела је Јеврејска заједница у Северној Македонији.

Удружење "Цар Борис" регистровано је још прошлог новембра, али је информација о овом случају тек током ове седмице испливала у јавности. Треће бугарско удружење у Северној Македонији, које ће се, према најавама, звати "Фердинанд Први", још није регистровано.

Фердинанд Први владао је Бугарском од 1908. до 1918. године. Абдицирао је у корист сина Бориса Трећег, како би избегао понижење да га савезници најуре са престола због улоге у Првом светском рату. Остатак живота провео је у егзилу. Оцене историчара о његовој улози су подељене. Бугари га славе због консолидације државе, али и озбиљно критикују ззбог пораза у Другом балканском рату и Првом светском рату у којима је Бугарска изгубила стотине хиљада људи. 

Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Како је фашистичка окупација постала администрација 

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која сеодносе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев. Осим тога, Софија захтева да се термин "бугарска окупација у Другом светском рату" у школским уџбеницима замени формулацијом "администрација", што велика већина Македонаца са индигнацијом одбија.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима последњег пописа, живи око 3.500 Бугара.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика". Доласком на власт сада већ бившег премијера Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор двеју страна о спорним историјским питањима још није ни на видику.

Француски предлог решавања проблема између две државе, уз бурне реакције опозиције, подржали су парламенти у Софији и Скопљу, чиме су Северној Македонији одшкринута врата придруживању Европској унији. Следећи корак који Скопље мора да предузме је уврштавање бугарске мањине у македонски устав, за шта владајућа коалиција нема потребну, двотрећинску, већину.